Cink

Metabolizam



U lumenu tankog creva prisutan je faktor (pikolinska kiselina) koji vezuje cink, a koga luči pankreas. Da bi se sintetizovala pikolinska kiselina neophodno je prisustvo vitamina B6. Kompleks cink-pikolinat se transportuje kroz ćeliju u tanko crevo (intestinum), a nakon toga u jetru gde se skladišti. Nedostatak vitamina B6 može, naročito kod starijih osoba dovesti do smanjene resorpcije cinka. Cink, kao i gvožde može u ćelijama sluznice biti vezan za jedan protein. Zatim se prenosi kroz seroznu membranu ćelije sluznice u serumu i vezuje za albumin. Bakar može uticati na resorpciju cinka zbog konkurencije za vezivna mesta na albuminu u serumu. Kad u hrani ima puno fosfata i kalcijuma može nedostatak cinka biti teži. Cink se obrađuje u soku pankreasa i u manjoj meri u žuči. Stoga je glavni put ekskrecije cinka putem fecesa. Znatne količne cinka se mogu izgubiti i putem znojenja, posebno u tropskim predelima. Kada se poveća udeo cinka (kao i bakra) on se u jetri vezuje za metalotionein.

Cink se ne skladišti dovoljno dobro u organizmu, tako da smanjenjem unosa cinka hranom može relativno brzo doći do nedostatka cinka u organizmu. Nivo zinka u organizmu se najbolje može odrediti njegovim merenjem u eritrocitima i leukocitima.

Najnovije američke studije ukazuju da cink ima ključnu ulogu u imunološkom sistemu vežući se za određene proteine i na taj način podstiče ili zaustavlja pojedine reakcije imunološkog sistema. Studije iz 1997. godine su pokazale da se resorpcija cinka dvostruko povećava u toku laktacije što omogućava bolju sintezu mleka, ali nema podataka da se to dešava i u toku trudnoće.

Hormonska terapija često može biti uzročnik slabe resorpcije cinka. U tretmanu estrogenom kod žena u postmenopauzi dolazi do opadanja resorpcije cinka za 35% nakon samo 3 meseca tretmana.