Kalcijum

Metabolizam



Prosečan odrastao organizam resorbuje od 25 do 50% kalcijuma koji se unese hranom. Kalcijum se resorbuje iz duodenuma i proksimalnog jejunuma pomoću jednog proteina koji vezuje kalcijum, a sintetiše se u odgovoru na delovanje 1,25-dihidroksiholekalciferola (1,25-dihidroksivitamin - D3). Resorpciju inhibiraju jedinjenja koja sa kalcijumom grade nerastvorne soli kalcijuma (oksalati, fitati, fosfati) i nerazgrađenim mastima koje sa kalcijumom grade kalcijumove sapune. Veliki deo kalcijuma primljenog iz hrane se ne resorbuje, već se izlučuje fecesom.

Nivo kalcijuma u krvi je regulisan hormonom kalcitoninom, paratiroidnim hormonom i vitaminom D. Ovi hormoni deluju zajedno i regulišu nivo kalcijuma u organizmu. Oni kontrolišu resorpciju kalcijuma iz creva, njegovu ekskreciju u bubregu, kao i brzinu ugradnje u kostima. U nedostatku vitamina D resorpcija opada na 10% od količine koja se unese hranom. Kada je unos kalcijuma nedovoljan dolazi do njegovog uklanjanja iz depoa u kostima i koristi se za održanje nivoa kalcijuma u krvi. Drugi hormoni koji se utiču na nivo kalcijuma su estrogen, glukokortikoidi, tiroidni hormon, insulin i hormoni rasta.

Osteoporoza kostiju
Primer zdrave kosti i kosti kod osteoporoze

Neka jedinjenja kao što su fitati koji su poznati i kao vlaknaste materije, ali i oksalati koji su prisutni u lisnatom povrću smanjuju resorpciju.

Resorpcija i zadržavanje kalcijuma o organizmu se smanjuje sa godinama, pre svega zbog nižeg nivoa estrogena i testosterona u organizmu, dok organizam žena u postmenopauzi može da resorbuje svega 7% kalcijuma unetog hranom.

Resorpcija kalcijuma se povećava u toku trudnoće, a ukoliko u ishrani nema dovoljno ovog elementa dolazi do imobilizacije kalcijuma iz kostiju.

Kada je jednom resorbovan, kalcijum se može izlučiti iz organizma na nekoliko načina. Bubrezi izlučuju kalcijum kada je njegova koncentracija u krvi veća od 7 mg/100 mL. Velika količina kalcijuma se luči u lumen creva i uglavnom se gubi fecesom; dok se manje količine gube znojenjem. Za svaku osobu važi da su količine izlučene urinom relativno konstantne, dok količina fekalnog kalcijuma jako varira u zavisnosti od načina ishrane. Hrana bogata proteinima znatno povećava ekskreciju kalcijuma.

Pušenje, unos visoko rafinisanog šećera, kofeina, alkohola i previše soli koja sprečava resorpciju čime se povećava rizik od deficijencije.