Magnezijum

Metabolizam



Iako magnezijuma (kao i kalcijuma) ima dosta u prirodnoj hrani on se gubi u velikoj količini pri njenoj obradi i oplemenjivanju. Mg2+ se resorbuje duž tankog creva, a količina koja se resorbuje izgleda da zavisi pre svega od količine što stigne u crevo, a manje od nekog drugog pojedinačnog faktora, kao npr. vitamina D. Kad u hrani ima malo magnezijuma može se resorbovati i do tri četvrtine Mg2+ iz te hrane. Resorpcija Mg2+ nije aktivan proces i ne postoji zajednički mehanizam transporta kalcijuma i magnezijuma kroz ćelije creva. U plazmi se najveći deo Mg2+nalazi u takvom obliku da se može filtrirati u glomerulima bubrega. Bubreg, međutim, ima neobično veliku sposobnost da zadrži Mg2+ u organizmu, pa se dnevno izluči na dijeti siromašnoj magnezijumom samo oko 1 µg/dan. Uz običnu prehranu, urinom se izlučuje oko 35-45% magnezijuma.

Magnezijum je neophodan u metabolizmu tiamina, vitamina C i piridoksina.

Magnezijum se teže usvaja ukoliko se koriste laksativi kao i pri infekcijama i alergijama.

Hrana koja je siromašna sa proteinima i/ili bogata sa fosfatima može da umanji resorpciju magnezijuma. Takođe, oksalati koji se nalaze u nekim zelenim biljnim namirnicama, kao i fitati koji se nalaze u zrnastoj hrani stvaraju nerastvorne komplekse sa magnezijumom i time sprečavaju njegovu resorpciju.

Veće količine cinka, kalcijuma i vitamina D smanjuju resorpciju magnezijuma.







  • Stanovi - povoljno