Selen

Metabolizam



Selen u hrani može biti prisutan u obliku neorganskog selena (selenit – SeO32-) ili kao aminokiselina selenocistein i selenometionin (analozi aminokiselinama sa sumporom – cisteinu i metioninu). Biljke koje rastu na zemljištu sa velikom količinom selena formiraju i selenometil-cistein i selenohomocistein koji se mogu akumulirati u količinama od 5000 ppm uzrokujući time trovanja selenom ljudi i životinja koji ih konzumiraju.

Neorganske soli selena, kao i organski vezani selen se najverovatnije dobro resorbuju iako ima malo informacija o mehanizmu i regulaciji resorpcije. Selenocistein se razlaže delovanjem selenocistein β-liaze (enzim koji zavisi od prisustva vitamina B6) dajući selenid (Se2-) i alanin. Selenat i selenit se redukuju do selenida uz pomoć enzima glutation reduktaze.

Jedan deo neorganskog selenida se direktno ekskretuje, dok ostali formira dimetilselenid – (CH3)2Se i trimetilsolenium jon – (CH3)3Se+. Trimetilselenijum jon je glavni selenski metabolit koji se izbacuje mokraćom. Od ukupnog unosa selena oko 55-60% se izbacuje urinom, oko 5% znojem i manje od 1% disanjem. Ukoliko dođe do trovanja selenom onda se procenat selena izbačen dahom znatno povećava (dah na beli luk).

Seleno-enzim glutation peroksidaza redukuje vodonik peroksid do vode i na taj način smanjuje količinu peroksida koji može stvarati slobodne radikale. U slučaju nedostatka vitamina E selen igra veoma važnu ulogu u smanjivanju koncentracije prekursora lipidnih alkilperoksil radikala, dok ukoliko postoji nedostatak selena vitamin E igra zaštitnu ulogu time što uklanja radikale. U tom slučaju će i peroksidacija membranskih lipida biti sprečena. Selen ima i veoma važnu ulogu u obnavljanju vitamina E.

Pored jetre najveća koncentracija selena u organizmu nalazi se u mišićima. Skeletni mišići sadrže više selena od srčanih.

Stvaranje selenocisteina

Metabolička funkcija selena (u obliku selenocisteina) je u katalitičkom mestu glutation peroksidaze i tiroksin dejodinase.

Selenocistein se ugrađuje u proteine u fazi sinteze proteina na ribozomima. Ređe se dodaje u postsintetskim modifikacijama prekursorskih proteina. Kodon za selenocistein je UGA, koji obično služi kao STOP kodon signalizirajući kraj translacije. Kod sinteze proteina koji sadrže selenocistein ovaj kodon kodira češće aminokiselinu selenocistein nego što završava translaciju. Ovakvo čitanje ovog kodona je rezultat sekvence od četiri nukleotida u netranslacionom regionu na 3’ kraju mRNK. Selenocistein se formira iz serina vezanog za tRNK.
 







  • Stanovi - povoljno