Silicijum

Poremećaji



Nedostatak

Nedovoljan unos silicijuma dovodi do nepravilnog stvaranja vezivnog tkiva i kostiju. Naime, još je 1952. godine dr A. Charnot otkrio da je dekalcifikaciji (izdvajanju kalcijuma iz kostiju) predhodio kompletan gubitak silicijuma iz tkiva. Starenjem organizma gubi se silicijum, a time i kalcijum počinje da izlazi iz kostiju i prelazi u tkiva. Na ovaj način meka tkiva u organizmu gube svoju elastičnost i postaju rigidna, tj. postaju kalcifikovana, a kosti postaju krte.

Usled nedostatka silicijuma u organizmu može doži i do pojave koronarne arterijske bolesti.

Nedostatak silicijuma dovodi do ateroskleroze i srčanih oboljenja.

Toksičnost

Kratkotrajni veći unos silicijuma u organizam ne dovodi do poremećaja, ali dugotrajni unos većih količina silicijuma dovodi do stvaranja kamena u bubregu.

Osim toga unos silikata (soli silicijuma), kao i udisanje sitno sprašenog silicijuma može izazvati oštećenje na plućima.