Vitamin A

Poremećaji



Avitaminoza

Gubitak noćnog vida je kod ljudi i eksperimentalnih životinja rani znak deficita vitamina A.

Najkarakterističniji predznaci A-avitaminoze su upala rožnjače oka i epitela kanala, što se manifestuje zatvaranjem i suženjem oka - kseroftalmija (od grčkih reči heros, što znači suv i reči ophtalmos - oko).

U težim slučajevima, vrši se razmekšavanje - keratomalacija, što je uslovljeno prekomernim građenjem keratina u koži i mrežnjači oka. Koža tom prilikom postaje suvlja i zadebljala. Istovremeno dolazi do poremećaja epitela, disajnih puteva, želudačno - crevnog trakta, slabi imunitet protiv infekcijskih bolesti, usporava se rast, a bubrezi i razne žlezde se degenerišu. Osim toga dolazi i do teške retardacije rasta (uključujući i rast nervnog sistema), glandularne degradacije i steriliteta.

Kod ljudi, slabljenje vida je jedan od važnih predznaka A-avitaminoze. To se manifestuje time, što čovek gubi vid u sumrak ili noću, kada je neophodno prilagođavanje na nedovoljno osvetljenje (nastaje takozvano "kokošje slepilo"). Ovo je veliki problem u zemljama trećeg sveta.

Istraživanja na ljudima i eksperimentalnim životinjama su pokazala da je deficit u vitaminu A povezan sa visokim stepenom infektivnih oboljenja. Ovaj nedostatak omogućava infektivnim agensima da lakše deluju na probavni trakt i disajne organe. Dodavanjem vitamina A ovo se otežava, pa su ovi delovi otporniji na infektivne agense i smanjuje se mogućnost dijareje i drugih bolesti.

Poznato je, da je slab unos vitamina A povezan sa većom verovatnoćom obolenja od tumora.

Avitaminoza A vitamina može nastati i pri patologiji probavnog trakta, gde se karoten slabo apsorbuje.

Avitaminoza je jako rasprostranjena u jugoistočnoj Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi i nekim rejonima Afrike. Ova je bolest vezana za nedostatak vitamina A u hrani, ili karotena, koji je prekursor vitamina A.

Hipervitaminoza

Obzirom da se vitamin A deponuje u jetri, može doći kako do akutne tako i to hronične intoksikacije (trovanja) zbog unošenja prekomernih količina vitamina A u dužem vremenskom periodu.

Količina unetog vitamina, koja može izazvati negativne efekte kod čoveka ne može se sa preciznošću utvrditi, pošto ona pre svega zavisi od samog čoveka. Naime, kod nekog unošenje od 50 000 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina A dnevno neće izazvati nikakve poremećaje, dok će neke druge osobe veoma negativno reagovati i na unos od 20 000 IJ (internacionalnih jedinica) dnevno.

Znaci, koji mogu da ukažu na intoksikaciju vitaminom A su: glavobolja, zamagljen vid, mučnina, dijareja, opadanje kose, svrab očiju, bol u kostima, povrede i perutanje na koži, neredovne menstruacije kod žena, umor i drugo.

Unošenje većih količina provitamina β-karotena iz biljaka, manifestuje se samo benignom žutom diskoloracijom kože, pošto se β-karoten ne metaboliše efikasno (potpuno) u vitamin A. Jedan molekul ima samo 1/6 biološke vrednosti retinola, stoga je β-karoten manje toksičan od vitamina A.

Ukoliko se ovaj vitamin unosi u većim količinama u toku trudnoće, može izazvati poremećaje kod novorođenčeta. Kod dece može izazvati bolesti kostiju, kao i hronične poremećaje bubrega. Ova pojava je uočena kod unošenja količine od 40 000 i više IJ (internacionalnih jedinica) dnevno. Stoga nije preporučljivo ženama u trudnoći da uzimaju bilo kakve vitaminske preparate, dok se prethodno ne konsultuju sa svojim lekarom.

Preterani unos vitamina A može izazvati i bolesti kostiju, jer povećana resorpcija vitamina A u kostima sprečava unos kalcijuma, a time kosti znatno slabe. Tada se nivo kalcijuma (koga nisu resorbovale kosti) u krvi povećava. Međutim, ovaj poremećaj je prilično redak kod čoveka.

Mora se znatno voditi računa o unosu vitamina A i kod bubrežnih bolesnika, pošto povećana količina vitamina A može izazvati razne poremećaje. Stoga je preporučljivo, kod ovog tipa bolesnika da se pre unosa ovog vitamina, konsultuju sa lekarom.
 







  • Stanovi - povoljno