Vitamin C

Biološka uloga



Vitamin C se lako apsorbuje u crevima, te se zbog toga deficit ovog nutrijenta pripisuje njegovom neadekvatnom unosu sa hranom.

Ovaj vitamin se u organizmu čoveka može pretvoriti u oksalat, koji se izlučuje mokraćom. Međutim, kalcijumova so askorbinske kiseline, koja lako nastaje iz oksalata, je potpuno nerastvorna u vodi, te može graditi bubrežne kamence.

Biološka uloga askorbinske kiseline se vezuje za učešće u oksido-redukcionim procesima, koagulaciji krvi, regeneraciji tkiva, građenju steroidnih hormona, pretvaranju folne u tetrafolnu kiselinu i aktivaciji mnogih enzima.

Koenzimska uloga askorbinske kiseline je pokazana u reakcijama hidroksilacije prolina u hidroksiprolin i u nekim drugim hidroksilacionim reakcijama, ali ona nije specifična za njih i može biti zamenjena drugim agensima bez antiskorbutne aktivnosti.

Vitamin C deluje na funkcije centralnog nervnog sistema, stimuliše funkciju endokrinih žlezda, pojačava funkciju jetre, omogućava usvajanje gvožđa u crevu i učestvuje u građenju krvi (obzirom da učestvuje u sintezi prokolagena i kolagena, kao i u normalizaciji propustljivosti kapilara).

Jedna od veoma važnih uloga vitamina C je i njegova antioksidativna aktivnost. Ovaj vitamin vezuje slobodne radikale i time može da odigra značajnu ulogu u prevenciji raznih teških oboljenja, kao što su tumori na primer. To se pre svega odnosi na stomačni tumor, tumor jednjaka i debelog creva, a kod pušača i alkoholičara i tumor grkljana. Postoje podaci, da vitamin C sprečava rast ćelija leukemije kod ljudi. Međutim, vitamin C ima ulogu samo u prevenciji od dobijanja tumora, ali kada se tumor već razvio, njegova uloga postaje zanemarljiva.

Vitamin C snižava nivo holesterola u krvi, kao i mogućnost razvoja kardiovaskularnih bolesti. Još pre oko 50 godina ruski naučnici su utvrdili, da visoke doze vitamina C mogu da spreče aterosklerozu (suženje arterija).

Vitamin C ima ulogu u zaštiti drugih vitamina (vitamina A i vitamina E) od štetnih uticaja oksidacije. Štiti desni od obolevanja. Usporava starenje, stvaranje bora na koži i opšte starenje organizma. Odstranjuje toksične metale iz organizma, pruža zaštitu od stresa i jača opštu fizičku kondiciju. Vitamin C održava i vid, tako što sprečava stvaranje katarakte (sive mrene na oku), a može biti od koristi i u tretiranju glaukoma (zelena mrena na oku, koja ukoliko se ne leči može dovesti i do slepila).

Vitamin C ublažava posledice astme (smetnje u disanju). Višegodišnja istraživanja ukazuju na to, da se kod astmatičara smanjuje nivo vitamina C u organizmu, pa je stoga neophodno unositi dodatne doze ovog vitamina.

Vitamin C jača imunološki sistem organizma i sprečava kijavicu. Povećava otpornost prema zaraznim bolestima (naročito prema gripu, a pretpostavlja se i da otežava zarazu AIDS-om). Utvrđeno je naime, da funkcionisanje belih krvnih zrnaca delimično zavisi od vitamina C. Nivo ovog vitamina se pri raznim infekcijama, izlaganju zračenjima, lekovima, alkoholu, cigaretama smanjuje u belim krvnim zrncima i time se smanjuje i njihova aktivnost.

Ne manje važna uloga vitamina C je i učešće vitamina C u čišćenju organizma od opojnih sredstava, duvanskog dima i alkohola, a pomaže i u lečenju šećerne bolesti. U svim ovim slučajevima zapažen je niži nivo vitamina C u krvi i ćelijama.

Kod muškaraca može pomoći u lečenju neplodnosti, koja je uzrokovana aglutinacijom (sjedinjavanjem, lepljenjem u grumenje) spermatozoida, pri čemu je spermatozoid nesposoban da prodre u jajnu ćeliju. Vitamin C povećava usvojivost cinka, magnezijuma, bakra i kalijuma, koji su neophodni za normalno funkcionisanje spermatozoida.

Askorbinska kiselina prisutna je u tkivima svih životinja i viših biljaka. Ljudi, majmuni, morske svinje i neki drugi kičmenjaci ovaj vitamin ne sintetizuju i stoga ga moraju unositi hranom. Međutim, većina drugih životinja i verovatno, sve biljke mogu da sintetizuju ovaj vitamin iz glukoze.

Mikroorganizmi ne sadrže ovaj vitamin, ali i nemaju potrebu za njim.

Vitamin C se dobro apsorbuje u crevima, a delimično i u želudcu. Najveća količina askorbinske kiseline se nalazi u jetri i nadbubrežnim žlezdama.







  • Stanovi - povoljno