Arsen – kralj otrova

Uprkos reputaciji arsena kao opasnog otrova (obzirom da je preko 1000 godina smatran „kraljem otrova”), reč je o mikroelementu sa relativno niskom toksičnošću u odnosu na neke druge metale.

U stvari arsen u malim količinama, može biti od suštinskog značaja za funkcionisanje čoveka. Kod eksperimentalnih životinja se takođe pokazao kao esencijalni iako je dodavan u količinama mnogo većim nego što su prisutne kod čoveka.

U ljudskom organizmu ima oko 10-20 miligrama arsena.

Detaljnije o arsenu

Značaj folne kiseline za čoveka

Ovaj vitamin učestvuje u biosintezi azotnih baza, nukleinskih kiselina (samim tim i u sintezi DNK), kreatina, metionina, u građenju aminokiseline serin i slično.

Naziv folna kiselina potiče od latinske reči folium, što u prevodu znači list. Folna kiselina je prvi put izolovana iz spanaća, a zatim i iz jetre. Ovaj vitamin je veoma rasprostranjen u biološkim sistemima.

Godine 1935. primećen je nedostatak nekog nutrijenta kod majmuna. Danas je poznato da je to oboljenje nastalo usled nedostatka folne kiseline. Faktoru koji je izazivao ovu bolest dat je naziv vitamin M. Kasnije je slićna bolest primećena kod pilića i čoveka, a sam naziv folna kiselina dali su Mitchell, Snell i Williams, koji su je izolovali iz spanaća.

Detaljnije o folnoj kiselini

Hrom se veoma uspešno koristi pri dijabetesu tipa I i tipa II

Mnoge studije pokazuju da je broj obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja manji u sredinama gde se unosi veća količna hroma.

Hrom je esencijalni mikroelement. Prosečni odrasli ljudski organizam sadrži od 0,4 do 0,6 miligrama (mg) hroma, dok starije osobe imaju manju količinu ovog mikroelementa. Količina hroma u organizmu zavisi i od sredine u kojoj osoba živi (i od geografske širine gde živi). Mnoge studije pokazuju da je broj obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja manji u sredinama gde se unosi veća količna hroma.

Detaljnije o hromu