Kod odraslih osoba nedostatak bakra dovodi do anemija, zadržavanja vode u organizmu, slabljenja zidova krvnih sudova, razdražljivosti, krtih kostiju, depigmentacije gubitka kvaliteta kose.
Simtomi nedostatka selena se sreću samo kod ljudi koji žive na područjima gde ima malo selena u zemljištu. Područja Evrope, delovi SAD, Novi Zeland i deo Kine su područja gde ima malo selena u zemljištu.
Istorija proučavanja vitamina B12 je povezana sa istraživanjem uzroka anemija i razvojem metoda za njihovo lečenje.
Dok jedni smatraju, da je ovaj vitamin »pravo čudo« u pozitivnom smislu (pre svega u bivšem SSSR-u), drugi ga zabranjuju (u SAD).
Uprkos reputaciji arsena kao opasnog otrova (obzirom da je preko 1000 godina smatran „kraljem otrova”), reč je o mikroelementu sa relativno niskom toksičnošću u odnosu na neke druge metale.
Ovaj vitamin učestvuje u biosintezi azotnih baza, nukleinskih kiselina (samim tim i u sintezi DNK), kreatina, metionina, u građenju aminokiseline serin i slično.
Naziv folna kiselina potiče od latinske reči folium, što u prevodu znači list. Folna kiselina je prvi put izolovana iz spanaća, a zatim i iz jetre. Ovaj vitamin je veoma rasprostranjen u biološkim sistemima.
Godine 1935. primećen je nedostatak nekog nutrijenta kod majmuna. Danas je poznato da je to oboljenje nastalo usled nedostatka folne kiseline. Faktoru koji je izazivao ovu bolest dat je naziv vitamin M. Kasnije je slićna bolest primećena kod pilića i čoveka, a sam naziv folna kiselina dali su Mitchell, Snell i Williams, koji su je izolovali iz spanaća.
Mnoge studije pokazuju da je broj obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja manji u sredinama gde se unosi veća količna hroma.
Hrom je esencijalni mikroelement. Prosečni odrasli ljudski organizam sadrži od 0,4 do 0,6 miligrama (mg) hroma, dok starije osobe imaju manju količinu ovog mikroelementa. Količina hroma u organizmu zavisi i od sredine u kojoj osoba živi (i od geografske širine gde živi). Mnoge studije pokazuju da je broj obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja manji u sredinama gde se unosi veća količna hroma.
U istraživanje značaja vitamina B17 bila su uključena četiri medicinska centra (od kojih je jedan ugledna Mayo klinika).
Ovo je još jedno jedinjenje o kome u svetu postoje polemike i kontroverze (slično kao i vitamin B15). S jedne strane smatra se čudotvornim i tvrdi se da sprečava pojavu kancera, s druge strane (u SAD) je zabranjen i smatra se otrovom. Iz tih razloga ovo jedinjenje se ne može nazvati vitaminom!
Što se tiče istraživača koji smatraju da je laetril u najmanju ruku nedelotvoran kod lečenja tumora oni su osamdesetih godina prošlog veka u okviru američkog Nacionalnog instituta za istraživanje tumora (National Cancer Institute) započeli kliničke studije laetrila kod pacijenata obolelih od tumora u već završnoj fazi. U istraživanje su bila uključena četiri medicinska centra (od kojih je jedan ugledna Mayo klinika). U prva tri meseca preko 90% pacijenata su pokazivali napredak u lečenju tumora, međutim nakon 5-9 meseci tretmana stanje se znatno pogoršalo i preko 85% pacijenata je priminulo. Iz navedenog se može videti da su testovi pokazali da laetril nije doprineo poboljšanju stanja pacijenata, kao ni produžetku života pacijenata. Naprotiv, kod mnogih pacijenata je registrovan znatno povišen nivo cijanida u krvi. → Detaljnije
Ne postoji naučna potvrda koja ide u prilog tome da laetril ima pozitivnih efekata u lečenju tumora!
Nedovoljno unošenje bioflavonoida dovodi do pucanja krvnih sudova, povećane propustljivosti kapilara i izlivanja krvi.
Glavna biološka osobina ovih jedinjenja je njihova sposobnost da održavaju elastičnost i stabilnost krvnih sudova (kapilara), kao i smanjenje njihove propustljivosti.
Bioflavonoidi (Vitamin P) sprečava oksidaciju vitamina C i na taj način utiče na njegovo pravilno delovanje i apsorbovanje. Antioksidativno svojstvo bioflavonoida sastoji se u blokiranju katalitičkog dejstva teških metala, na račun građenja stabilnih kompleksa.
