(B, lat. Borum)
Još početkom prošlog veka je pokazano da je bor esencijalni mineral za biljke, ali tek nedavno je utvrđen njegov značaj i za čoveka. Bora ima svuda u ljudskom organizmu, ali najveće koncentracije su u kostima i zubnoj gleđi.
Biološka uloga
Bor je najverovatnije važan za odžavanje zdravih kostiju i zglobova, doprinoseći delovanju i resorpciji kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Najverovatnije deluje na ćelijske membrane i na signalne puteve koji prolaze kroz membrane.
Bor utiče na metabolizam steroidnih hormona i najverovatnije igra ulogu u pretvaranju vitamina D u aktivnu formu. Na taj način povećava resorpciju i ugradnju kalcijuma u kostima. Bor takođe povećava nivo muških polnih hormona.
Metabolizam
Bor se veoma efikasno resorbuje, a urinom se izbacuje.
Prirodni izvori
Izvori bogati borom su voće i povrće, zatim soja i orah, ali nivo bora u ovim namirnica pre svega zavisi od zemljišta na kom rastu. Značajne količine bora sadrže i vino, rakija jabukovača i pivo.
Sadržaj bora u prehrambenim proizvodima
| Namirnica | mg / 100 grama namirnice |
|---|---|
| Grožđe – sušeno | 4,47 |
| Breskva – sušena | 3,24 |
| Badem | 2,8 |
| Lešnik | 2,72 |
| Kajsija – sušena | 2,12 |
| Avokado | 2,06 |
| Suva šljiva | 1,88 |
| Ribizla | 1,73 |
| Pasulj | 1,40 |
| Urme | 1,09 |
| Grožđe – crveno | 0,50 |
| Šljiva | 0,45 |
| Jabuka | 0,32 |
| Kruška | 0,32 |
| Kivi | 0,26 |
| Narandža | 0,25 |
Poremećaji
Nedostatak
Nedostatak bora u organizmu ima najverovatnije uticaj na metabolizam kalcijuma i magnezijuma, a time utiče na sastav, strukturu i jačinu kostiju. To dovodi do promena koje ukazuju na osteoporozu. Ovo se dešava zbog smanjene resorpcije i povećane ekskrecije (lučenja) kalcijuma i magnezijuma. Ukoliko je nedostatak bora praćen nedostatkom magnezijuma dolazi i do težih oštećenja kod osteoporoze.
Nedostatak bora utiče i na pojavu kamena u bubregu, smanjenu mentalnu opreznost i pojavu osteoartritisa.
Toksičnost
Toksični efekti bora se javljaju ukoliko se unosi više od 100 miligrama bora. Svetska zdravstvena organizacija je zabranila upotrebu bora (u obliku borne kiseline) kao dodatka hrani i konzervansa.
Simptomi viška bora uključuju:
- pojavu crvenog osipa,
- povraćanje,
- dijareja, koju karakteriše plavo-zelena boja,
- smanjena cirkulacija krvi,
- koma
Letalna doza (doza koja izaziva smrt) kod odraslih iznosi 15 do 20 grama, dok kod dece 3 do 6 grama. Višekratni unos manjih količina bora može dovesti do kumulativne toksičnosti.
Preporučene dnevne količine
Ne postoje zvanični podaci o količinama bora koje se preporučuju u toku dana, ali siguran i dovoljan unos bora iznosi između 1 i 10 miligrama dnevno.
Upotreba u medicini
Bor ima važnu ulogu u lečenju osteoporoze. Ukoliko se unosi u količinama od preko 3 miligrama dnevno povećava efekat estrogena kod žena u postmenopauzi. Bor takođe ima efekta na zdravlje kostiju.
Studije objavljenje 1994. godine pokazuju da preparati sa borom smanjuju količinu fosfora i povećavaju količinu magnezijuma u krvi. Obe ove promene su značajne za razvoj kostiju.
Obzirom da bor pojačava dejstvo polnih hormona, onda se on koristi i u lečenju ateroskleroze.
Dodavanje bora u količinama od 6 do 9 miligrama dnevno se koristi u lečenju osteoartritisa.
Bor se u formi borne kiseline koristi i za tretiranje bakterijskih i gljivičnih infekcija. Takođe je i komponenta raznih komercijalnih ispiralica za usta i može se upotrebiti za tretiranje čireva u ustima, infekcija oka i za nazalno ispiranje.