Fluor

(Fluorid, F, F-, lat. Fluo)

Iako se fluor ne smatra esencijalnim nutrijentom on ima veoma važnu ulogu za kosti i zube i stoga se smatra blagotvornim za čoveka. Fluor se nalazi u kostima, zubima, tiroidnoj žlezdi i koži. Prosečan odrasli organizam sadrži oko 2,6 g fluora.

Biološka uloga

Fluor pomaže u jačanju zubne gleđi. Štiti zube od oštećenja stvarajući jedinjenja sa kalcijumom i fosforom koja su jača i manje rastvorna od ostalih kalcijumovih soli. Ova jedinjenja ostaju u kostima i teško se resorbuju u cirkulaciju u slučaju potrebe za kalcijumom. Deca čije su majke u trudnoći unosile dovoljno fluora imaju manje oštećenja zuba od dece čije majke nisu unosile dovoljne količine ovog nutrijenta.

Kosti su mnogo stabilnije i otporne na razgradnju ukoliko u hrani ima dovoljna količina fluora.

Metabolizam

Fluor se izlučuje preko bubrega.

Prirodni izvori

Prirodni izvori fluora su čaj, meso, riba, cerealije i voće. Međutim sadržaj fluora u ovim namirnicama zavisi pre svega od područja sa koga potiču i koliko fluora ima u zemljištu na kome rastu. Pijaća voda sadrži znatne količine fluora. Određena količina fluora se unese i pastama za zube.

Sadržaj fluorida u prehrambenim proizvodima

Namirnicamikrograma na 100 g namirnice
Čaj1,41
Ovas10,6
Pirinač5,9
Sir5,0
Kafa5,0
Testenina4,6
Krompir, pire4,3
Spanać3,7
Grašak, kuvani3,0
Meso – teleće2,3
Meso – svinjsko2,1
Riba – pečena1,0

Poremećaji

Nedostatak

Smanjena količina fluora u organizmu dovodi kod dece do pojave zubnog karjesa, a kod odraslih najverovatnije do osteoporoze. Nedostatak flora u organizmu se javlja pre svega u oblastima gde voda nije fluorisana.

Toksičnost

Znaci viška fluora u organizmu su dermatitis, pegasti zubi pošto gleđ dobija žuto-braon boju. Ova bolest je poznata kao fluoroza gleđi. Ukoliko se u organizam unose velike količine fluora (20 do 80 miligrama dnevno) u dužem vremenskom periodu može se javiti i fluoroza kostiju. Tada se smanjuje apetit, zglobovi postaju kruti i bolni. Leđne kosti, karlica i pršljenovi postaju gušći, pa se i kalcijum deponuje u mišićima i tetivama. Fatalno trovanje fluorom je moguće tek kada količina fluora koji se unese u organizam 2500 puta više fluora od preporučenih dnevnih količina.

Postoje neki dokazi da je fluor koji se nalazi u vodi povezan sa pojavom nekoliko vrsta kancera (pre svega kancer uterusa), iako to još nije u potpunosti dokazano.

U današnje vreme se sve više fluoriše voda što doprinosi smanjenoj pojavi karijesa, ali može dovesti i do pojave dentalne fluoroze pri čemu zubi postaju išarani sa žutim i braon tačkama. Takođe može doći i do pojave dermatitisa kod osetljivijih osoba.

Preporučene dnevne količine

Podaci za preporučene dnevne količine fluorida su date 1997. godine u SAD. Kao osnova za izračunavanje ovih vrednosti uzeta je količina fluora koja sprečava nastanak oštećenja zuba, a ne uzrokuje fluorozu.

Preporučeni i maksimalni dnevni unos fluorida

UzrastPreporučeni dnevni unos (miligrami)Maksimalni dnevni unos (miligrami)
Muškarci3,810
Žene3,110
Bebe
(6-12 meseci)
0,50,9
Deca
(4-8 godina)
1,12,2
Deca
(9-13 godina)
2,010

U razvijenim zemljama fluor se dodaje pijaćoj vodi u koncentraciji od 1 ppm (delova na milion). Na ovaj način se unese oko 1-2 miligrama fluorida dnevno.

Upotreba u medicini

Fluor se koristi za lečenje karijesa zuba. Tada se nalazi u zubnim pastama, tabletama, gelovima, tečnostima za ispiranje usta. Fluor smanjuje gubitak minerala iz zuba i štiti od razvoja bakterija koje proizvode kiselinu u ustima.

Natrijum-fluorid u kombinaciji sa kalcijumom se koristi i za lečenje osteoporoze jer fluor utiče na povećanje gustine kostiju. Osim toga fluor se koristi i za lečenje reumatoidnog artritisa.

Prilikom povređivanja i nakon operacija fluor se koristi za brže zarastanje rana zbog svog antibakterijskog delovanja. Koristi se i za lečenje bolova u kostima, sprečavanje gubitka sluha kod osoba sa otosklerozom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.