(Fluorid, F, F-, lat. Fluo)
Iako se fluor ne smatra esencijalnim nutrijentom on ima veoma važnu ulogu za kosti i zube i stoga se smatra blagotvornim za čoveka. Fluor se nalazi u kostima, zubima, tiroidnoj žlezdi i koži. Prosečan odrasli organizam sadrži oko 2,6 g fluora.
Biološka uloga
Fluor pomaže u jačanju zubne gleđi. Štiti zube od oštećenja stvarajući jedinjenja sa kalcijumom i fosforom koja su jača i manje rastvorna od ostalih kalcijumovih soli. Ova jedinjenja ostaju u kostima i teško se resorbuju u cirkulaciju u slučaju potrebe za kalcijumom. Deca čije su majke u trudnoći unosile dovoljno fluora imaju manje oštećenja zuba od dece čije majke nisu unosile dovoljne količine ovog nutrijenta.
Kosti su mnogo stabilnije i otporne na razgradnju ukoliko u hrani ima dovoljna količina fluora.
Metabolizam
Fluor se izlučuje preko bubrega.
Prirodni izvori
Prirodni izvori fluora su čaj, meso, riba, cerealije i voće. Međutim sadržaj fluora u ovim namirnicama zavisi pre svega od područja sa koga potiču i koliko fluora ima u zemljištu na kome rastu. Pijaća voda sadrži znatne količine fluora. Određena količina fluora se unese i pastama za zube.
Sadržaj fluorida u prehrambenim proizvodima
| Namirnica | mikrograma na 100 g namirnice |
|---|---|
| Čaj | 1,41 |
| Ovas | 10,6 |
| Pirinač | 5,9 |
| Sir | 5,0 |
| Kafa | 5,0 |
| Testenina | 4,6 |
| Krompir, pire | 4,3 |
| Spanać | 3,7 |
| Grašak, kuvani | 3,0 |
| Meso – teleće | 2,3 |
| Meso – svinjsko | 2,1 |
| Riba – pečena | 1,0 |
Poremećaji
Nedostatak
Smanjena količina fluora u organizmu dovodi kod dece do pojave zubnog karjesa, a kod odraslih najverovatnije do osteoporoze. Nedostatak flora u organizmu se javlja pre svega u oblastima gde voda nije fluorisana.
Toksičnost
Znaci viška fluora u organizmu su dermatitis, pegasti zubi pošto gleđ dobija žuto-braon boju. Ova bolest je poznata kao fluoroza gleđi. Ukoliko se u organizam unose velike količine fluora (20 do 80 miligrama dnevno) u dužem vremenskom periodu može se javiti i fluoroza kostiju. Tada se smanjuje apetit, zglobovi postaju kruti i bolni. Leđne kosti, karlica i pršljenovi postaju gušći, pa se i kalcijum deponuje u mišićima i tetivama. Fatalno trovanje fluorom je moguće tek kada količina fluora koji se unese u organizam 2500 puta više fluora od preporučenih dnevnih količina.
Postoje neki dokazi da je fluor koji se nalazi u vodi povezan sa pojavom nekoliko vrsta kancera (pre svega kancer uterusa), iako to još nije u potpunosti dokazano.
U današnje vreme se sve više fluoriše voda što doprinosi smanjenoj pojavi karijesa, ali može dovesti i do pojave dentalne fluoroze pri čemu zubi postaju išarani sa žutim i braon tačkama. Takođe može doći i do pojave dermatitisa kod osetljivijih osoba.
Preporučene dnevne količine
Podaci za preporučene dnevne količine fluorida su date 1997. godine u SAD. Kao osnova za izračunavanje ovih vrednosti uzeta je količina fluora koja sprečava nastanak oštećenja zuba, a ne uzrokuje fluorozu.
Preporučeni i maksimalni dnevni unos fluorida
| Uzrast | Preporučeni dnevni unos (miligrami) | Maksimalni dnevni unos (miligrami) |
|---|---|---|
| Muškarci | 3,8 | 10 |
| Žene | 3,1 | 10 |
| Bebe (6-12 meseci) | 0,5 | 0,9 |
| Deca (4-8 godina) | 1,1 | 2,2 |
| Deca (9-13 godina) | 2,0 | 10 |
U razvijenim zemljama fluor se dodaje pijaćoj vodi u koncentraciji od 1 ppm (delova na milion). Na ovaj način se unese oko 1-2 miligrama fluorida dnevno.
Upotreba u medicini
Fluor se koristi za lečenje karijesa zuba. Tada se nalazi u zubnim pastama, tabletama, gelovima, tečnostima za ispiranje usta. Fluor smanjuje gubitak minerala iz zuba i štiti od razvoja bakterija koje proizvode kiselinu u ustima.
Natrijum-fluorid u kombinaciji sa kalcijumom se koristi i za lečenje osteoporoze jer fluor utiče na povećanje gustine kostiju. Osim toga fluor se koristi i za lečenje reumatoidnog artritisa.
Prilikom povređivanja i nakon operacija fluor se koristi za brže zarastanje rana zbog svog antibakterijskog delovanja. Koristi se i za lečenje bolova u kostima, sprečavanje gubitka sluha kod osoba sa otosklerozom.
