Folna kiselina

(vitamin B9, vitamin BC, Pteroil-glutaminska kiselina, folat, folacin, vitamin M)

Naziv folna kiselina potiče od latinske reči folium, što u prevodu znači list. Folna kiselina je prvi put izolovana iz spanaća, a zatim i iz jetre. Ovaj vitamin je veoma rasprostranjen u biološkim sistemima.

Godine 1935. primećen je nedostatak nekog nutrijenta kod majmuna. Danas je poznato da je to oboljenje nastalo usled nedostatka folne kiseline. Faktoru koji je izazivao ovu bolest dat je naziv vitamin M. Kasnije je slićna bolest primećena kod pilića i čoveka, a sam naziv folna kiselina dali su Mitchell, Snell i Williams, koji su je izolovali iz spanaća.

Fizičke i hemijske osobine

Vitamin B9 se slabo rastvara u hladnoj vodi i etanolu, ali se zato veoma dobro rastvara u vreloj vodi.

Vitamin B9 se lako razgrađuje pod dejstvom sunčeve svetlosti, pri preradi hrane (naročito prokuvavanje), toplotom i dejstvom estrogena.

Struktura folne kiseline

Biološka uloga

Vitamin B9 se u tkivima pretvara u tetrahidofolnu kiselinu (THFK, FH4), koja se može nazvati koenzimom.

Ovaj vitamin učestvuje u biosintezi azotnih baza, nukleinskih kiselina (samim tim i u sintezi DNK), kreatina, metionina, u građenju aminokiseline serin i slično.

Studije, koje su se vršile nakon 1970. godine, pokazale su, da prekancerozne ćelije mogu biti zaštićene ukoliko se vitamin B9 konzumira u većim količinama.

Vitamin B9 ima ulogu (zajedno sa vitaminom B12) u zaštiti od pojave raznih tumora, pre svega tumora pluća.

Vitamin B9 je potreban i za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, a ima važnu ulogu i u prevenciji od urođenih defekata.

U organizmu čoveka i životinja vitamin B9 se deponuje u jetri, a iz organizma se izdvaja mokraćom.

Prirodni izvori

Vitamin B9 se u znatnim količinama nalazi u višim biljkama i mikroorganizmima, listovima biljaka, pre svega u tamno zelenom lišću biljaka (vitamin B9 je prvi put pronađen baš u listovima spanaća), integralnoj pšenici, susamu, aroniji, crnom ražanom brašnu, pivskom kvascu, jetri, žumancu, pasulju, pomorandži, šargarepi, kajsiji, bundevi, avokadu i raznom drugom povrću i voću. Od proizvoda životinjskog porekla najbogatije su jetra i mišići srca.
 

Sadržaj vitamina B6 u nekim prehrambenim proizvodima

NamirnicaSadržaj vitamina B9
(mikrograma na 100 grama namirnice)
Kvasac1470
Jetra – goveđa200 – 294
Spanać48 – 115
Bubrezi45
Peršun38,4
Brašno – pšenično35
Grašak – zeleni12 – 35
Kupus15 – 30
Višnja6 – 30
Hleb – ražani16 – 23
Krompir8 – 20
Sir8 – 19
Kruška1,8 – 16
Cvekla10 – 15
Šargarepa7 – 15
Paradajz3 – 15
Mleko11
Jaje3,8 – 8
Pirinač5,9
Malina5,1
Grožđe4,4
Paprika2,1 – 2,0

Poremećaji

Avitaminoza

Avitaminoza vitaminom B9 može nastati usled neuravnotežene ishrane. Alkoholičari su potencijalni kandidati za nedostatak ovog vitamina. Deficit se može javiti i kod žena u trudnoći, starijih osoba, kod osoba koje su na niskokaloričnoj dijeti, kod osoba sa srpastom anemijom ili drugim poremećajima krvi, kod nedostatka vitamina B12, kod osoba koje imaju probleme sa slabom apsorpcijom u tankom crevu i kod osoba koje koriste razne lekove (kao što su na primer lekovi na bazi fenolbarbitola, primidona i oralna kontraceptivna sredstva).

Nedostatak vitamina B9 može izazvati anemije, koje su slične onima, koje nastaju pri nedostatku vitamina B12 (ova anemija se naziva megablastična anemija), ali i leukopeniju (narušavanje sinteze leukocita), kao i izmene u metabolizmu.

Nedostatak vitamina B9 kod sisara izaziva smetnje u rastu.

Ostali simptomi, koji se mogu javiti pri nedostatku vitamina B9 su: opšta slabost organizma, lako zamaranje, razdražljivost i stomačni bolovi.

Poremecaj apsorpcije vitamina B9 javlja se kod idiopatske steatoreje (poremećaj u apsorpciji masti iz hrane, pa se u stolici nalazi veća količina masti – masna stolica) i tropskog sprua (bolest kod koje postoji slaba apsorpcija u crevima, javlja se u tropskim predelima), kao i kod raznih drugih poremećaja tankog creva.

Hipervitaminoza

Vitamin B9 je toksičan u prevelikim dozama i može izazvati ozbiljne neurološke probleme.

Preporučene dnevne količine

Dnevna potreba čoveka za vitaminom B9 je oko 400 mikrograma.

Ženama u trudnoći se preporučuje uvećani unos ovog vitamina (do 800 mikrograma dnevno) zbog zaštite ploda od raznih defekata i mentalne zaostalosti.

Pušači i osobe, koje bi morale da unose veće količine vitamina B9, treba da se o tome posavetuju sa lekarom.

NAPOMENA: Osobe kod kojih se sumnja da postoji nedostatak vitamina B12 ne bi trebalo da unose dodatne količine vitamina B9 bez konsultacije sa lekarom.

Upotreba u medicini

Neke bakterije mogu same da sintetizuju vitamin B9 (folnu kiselinu) iz p-amino-benzojeve kiseline. Ovo otkriće dalo je mogućnost da se razume mehanizam dejstva sulfanil-amida, koji se koriste kao lekovi. Sulfanil-amid inhibira rast patogenih mikroorganizama, koji imaju potrebu za p-aminobenzojevom kiselinom.

Kod pacijenata sa pravim deficitom folne kiseline davanje 300 do 500 mikrograma folata na dan izaziva pozitivan hematološki odgovor.

Naučnici sa Američkog nacionalnog instituta za ispitivanje tumora su 1986. godine utvrdili, da se kod pušača, sa poremećenim bronhijalnim ćelijama, nivo folne kiseline u krvi smanjuje, što dovodi do povećanog rizika pojave raka. Naknadnim dodatkom folne kiseline i vitamina B12 može se znatno smanjiti broj poremećenih bronhijalnih ćelija i time se smanjuje mogućnost pojave ove bolesti. Iako su ova istraživanja donekle smanjila brigu pušačima, ona ne treba da im budu opravdanje za dalje pušenje.

Vitamin B9 ima važnu ulogu i u tretmanima kod mentalnih poremećaja. Kod dece u prepubertetskom dobu dodavanje ovog vitamina može u određenoj meri povećati koeficient inteligencije. Kod starije dece to nije primećeno.

Vitamin B9 ima ulogu i u tretmanima ateroskleroze (suženja arterija). Kurt Oster je pokazao da davanje pacijentima do 80 miligrama vitamina B9 dnevno može sprečiti srčani udar.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.