Holin

(neurin)

Među vitamine grupe B spada i holin (holin-hlorid), poznat još u prošlom veku kao sastavni deo fosfolipida. Još 1849. godine Streker je dokazao holin u žuči.

Fizičke i hemijske osobine

Holin je bezbojno jedinjenje koje teško kristališe usled velike higroskopnosti. Pri dejstvu vrele baze razgrađuje se stvarajući trimetilamin. Holin pokazuje sposobnost da gradi soli sa mnogim organskim i neorganskim kiselinama.

Holin se dobro rastvara u vodi i etanolu, ali je zato nerastvorljiv u etru. Holin je po hemijskim osobinama jaka baza.

Po hemijskoj strukturi, holin je aminoetilalkohol. Sadrži tri metil grupe na atomu azota.

Hemijska formula holina

Biološka uloga

Egzogeni holin dospeva u organizam hranom. Holin se u organizmu nalazi u slobodnom i vezanom obliku. Deo holina organizam može i sam sintetisati.

Holin je supstanca, koja služi za biosintezu membranskih lipida (u formi fosfatidil holina), lecitina i medijatora nervnog pobuđivanja acetilholina (holin je prekursor acetilholina, važnog za prenos nervnih impulsa), kao i donor metil grupa u sintezi adrenalina, kreatina i metionina. Na taj način holin pomaže odašiljanje nervnih impulsa, posebno onih u mozgu, koji se koriste za formiranje memorije.

Naziva se i lipotropnim činiocem i pomaže kontrolu stvaranja holesterola.

Iako nema neku poznatu koenzimsku funkciju holin je potreban u ishrani pacova, koji su hranjeni neodgovarajućom količinom aminokiselina (to se naročito odnosi na metionin, koji je prekusor holina).

U probavnom traktu mikroflora creva znatno razgrađuje holin do trimetilamina koji se izdvaja mokraćom. Višak holina se izlučuje mokraćom, fecesom i znojenjem.

Prirodni izvori

Holin ulazi u sastav mnogih prehrambenih proizvoda. Biljni proizvodi sadrže manje holina, nego proizvodi životinjskog porekla. U proizvodima životinjskog porekla, sadržaj holina je proporcionalan sadržaju fosfolipida, koji se nalaze u njima.

Dobri izvori holina su žumance jajeta, jetra, mozak, pankreas. Od biljnih proizvoda holin se nalazi u zelenom lišću i mahunastim biljkama. U klicama i zrnima se holin ne nalazi.

U procesima kulinarske obrade gubi se određena količina holina. Tako se pri kuvanju proizvoda biljnog porekla gubitak kreće od 10 do 40%, a pri kuvanju mesa taj se procenat kreće oko 20%. Pri pečenju su gubici neznatni.
 

Sadržaj holina u nekim organima životinja (miligrama holin-hlorida obračunato na 100 grama suve mase

Poremećaji

Avitaminoza

Mladi organizmi su osetljiviji na nedostatak holina, nego stariji.

Kod čoveka, nedostatak holina veoma je redak a manifestuje se u obliku masne infiltracije (degeneracija) jetre ili ciroze. Osim toga može se javiti i ukrućivanje arterije, a možda i Alchajmerova bolest (koja se ogleda u gubitku pamćenja, sposobnosti rasuđivanja i slično).

Hipervitaminoza

Višak holina se veoma brzo izlučuje iz organizma tako da nisu opisani poremećaji koje bi on izazvao.

Preporučene dnevne količine

Tačnih podataka o potrebi čoveka u holinu nema. Dnevna potreba u holinu se procenjuje na 400 do 900 miligrama.

Dovoljno obezbeđivanje hrane u proteinima, vitaminom B12 i folnom kiselinom, primetno smanjuje potrebu organizma u holinu.

Upotreba u medicini

U medicinskoj praksi se holin upotrebljava za lečenje bolesti jetre, koje su izazvane različitim infekcijama i intoksikacijama.

Koristi se i pri savlađivanju problema gubljenja pamćenja u kasnijim godinama (doze od 1 do 5 grama dnevno), zatim za odstranjivanje otrova i lekova iz organizma, pri čemu olakšava i posao jetri. Holin ima umirujuće dejstvo i pomaže u lečenju Alchajmerove bolesti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.