Hrom

(Cr, Cr3+, Cr6+, grč. Chrôma, lat. Chromium)

Hrom je esencijalni mikroelement. Prosečni odrasli ljudski organizam sadrži od 0,4 do 0,6 miligrama (mg) hroma, dok starije osobe imaju manju količinu ovog mikroelementa. Količina hroma u organizmu zavisi i od sredine u kojoj osoba živi (i od geografske širine gde živi). Mnoge studije pokazuju da je broj obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja manji u sredinama gde se unosi veća količna hroma.

Biološka uloga

Hrom ima funkcionalnu ulogu u metabolizmu glukoze tako što potencira delovanje insulina povećavajući osetljivost insulina, njegovo vezivanje, kao i broj receptora za insulin na ciljnim ćelijama. U svom trovalentnom obliku hrom (Cr3+) može poboljšati toleranciju glukoze kod osoba koje su u stanju proteinsko-kalorijske neishranjenosti.

Hrom je komponenta jedinjenja koje se naziva faktor tolerancije na glukozu (eng. Glucose tolerance factor – GTF) koji deluje zajedno sa insulinom transportujući glukozu kroz ćelijsku membranu u ćeliju. Glukoza se se koristi kao izvor energije. Ukoliko se unosi dovoljna količina hroma to dovodi do smanjenih potreba za insulinom u organizmu.

Insulin takođe igra važnu ulogu i u metabolizmu masti i proteina, tako da je hrom neophodan i za normalno funkcionisanje ovih procesa. Adekvatan unos hroma je neophodan i za održanje adekvatnog nivoa holesterola i važnu ulogu u mršavljenju.

Postoje mišljenja da hrom ima važnu ulogu u i metabolizmu plazma lipoproteina.

Metabolizam

Hrom se resorbuje iz tankog creva putem kojim se resorbuje i cink. Prenosi se do tkiva vezan za transferin i pojavljuje u mitohondrijama, mikrozomima i citosolu jetre. Hrom se izlučuje uglavnom urinom.

Resorpcija hroma iz hrane je relativno niska – svega 2-10% hroma unetog hranom se resorbuje. Organski hrom se resorbuje bolje od neogranskog. Resorpcija hroma je povećana prisustvu oksalata ali i u slučajevima nedostatka gvožđa. Resorpcija takođe opada sa godinama.

Prirodni izvori

Dobri izvori hroma su jetra, žumance jajeta, pivski kvasac, crni biber, majčina dušica, govedina, živinsko meso, brokoli, cela zrna cerealija, mekinje, klice pšenice, ostrige.

Količina hroma u hrani varira od lokacije sa koje hrana potiče

Kod pripremanja hrane lako može doći do gubitka hroma, stoga se preporučuje da se hrana, ukoliko je moguće konzumira u svežem obliku. Dodatni izvor hroma može biti spremanje hrane u posudama od nerđajućeg čelika ukoliko se priprema kisela hrana.
 

Sadržaj hroma u prehrambenim proizvodima

Namirnicamikrograma na 100 grama namirnice
Mleko u prahu34
Žuti šećer27
Mekinje26
Šunka26
Sir24
Pšenične klice19
Bakalar18
Očišćeni grašak – sušeni13
Spanać13
Krompir5

Poremećaji

Nedostatak

Simptomi nedostatka hroma mogu biti visok nivo masti i holesterola u krvi, kao i simptomi koji liče na dijabetes kao što su netolerancija na glukozu, slabost organizma, depresija, gubitak telesne mase, osećaj žeđi i gladi, učestalo uriniranje.

Industrijski rafinisana i obrađena hrana, kao što je brašno i šećer mogu u nekim slučajevima (alkoholizam, dugotrajne dijete za mršavljenje, trudnoća) izazvati gubitak hroma iz organizma.

Infekcije i telesne traume povećavaju potrebe organizma za hromom, a naporne vežbe, povećavaju izlučivanje hroma što može povećati mogućnost nedostatka hroma u organizmu.

Nivo hroma u tkivima opada sa godinama. Britanski istraživači su u studiji objavljenoj 1997. godine analizirali nivo hroma u kosi, znoju i uzorcima seruma kod preko 40.000 pacijenata. Rezultati su pokazali da se javlja znatno opadanje hroma sa godinama, a što dovodi do povećanog rizika od dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba.

Nedostatak hroma je relativno čest kod osoba sa dijabetesom tipa II i može oslabiti funkciju faktora tolerancije na glukozu (eng. Glucose Tolerance Factor – GTF). To dovodi do lošijeg usvajanja glukoze u ćelijama.

Neadekvatan metabolizam hroma igra važnu ulogu u dijabetesu kod trudnica.

Visok nivo insulina takođe povećava izlučivanje hroma. Nedostatak hroma vodi i do hipoglikemije ili niskog nivoa šećera u krvi.

Nedostatak hroma igra ulogu i u oboljenjima srca. Nizak nivo unosa hroma putem hrane je povezan sa višim nivoom holesterola, a to povećava rizik od ateroskleroze. Pacijenti sa oboljenjima srca u odmakloj fazi obično imaju niži nivo hroma u krvi.

Toksičnost

Malo se zna o toksičnim efektima velikih količina hroma u hrani i dodacima hrani. Pokazano je da unošenjem količine od preko 250 µg dolazi do nepravilnih otkucaja srca.

Heksavalentni hrom (Cr6+) je mnogo otrovniji nego trovalentni hrom (Cr3+). Hronično profesionalno izlaganje hromnoj prašini izgleda da je rizično obzirom na kancer pluća. Znatne količine hroma mogu ući u organizam i kuvanjem hrane u posuđu od nerđajućeg čelika.

Studija iz 1995. godine je pokazala da obogaćivanje hrane hromom može dovesti do teških oštećenja hromozoma. Smatra se da višak hroma igra važnu ulogu u karcenogenezi.

Preporučene dnevne količine

Ne postoje preporučene dnevne količine unosa hroma zato što se teško određuje količina hroma i što još nema adekvatnih testova za to određivanje, a veoma je muguće i da se hrom skladišti u tkivima dok se ujedno brzo uklanja iz krvnog seruma. Procenjuje se da na zdravlje ne utiče štetno ukoliko se unosi od 50 do 200 mikrograma dnevno.

Upotreba u medicini

Hrom se veoma uspešno koristi pri dijabetesu tipa I i tipa II, dijabetesu u trudnoći i pri hipoglikemiji. Dodavanje hroma omogućava veću tolerantnost na glukozu. Ovo utiče na stabilno održanje nivoa glukoze u krvi čime se krvni sudovi i organi štite od oštećenja koje nastaje usled visokog nivoa glukoze.

Hrom smanjuje nivo masti u krvi dijabetičara obolelih od dijabetesa tipa II.

Hrom može da smanji i nivo ukupnog i štetnog LDL (lipoproteini male gustine) i povećava nivo blagotvornog HDL (lipoproteini velike gustine). Stoga se hrom može koristiti i za tretman određenih bolesti srca.

Neki naučnici smatraju da unos umerenih količina hroma u organizam u formi hrom-pikolinata može da doprinese mršavljenju, smanjenju masnoća i povećanju mišićne mase.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.