Jod

(I, I2, lat. Iodum)

Jod je esencijalni mikroelement za čoveka. Prosečna odrasla osoba sadrži između 20 i 50 miligrama joda. Oko 60% joda se nalazi u tiroidnoj žlezdi koja se nalazi u osnovi vrata. Ostatak joda se nalazi u tiroidnim hormonima u krvi, ovarijumu i mišićima. Distribucija joda u svetu veoma varira, tako da hrana koja raste u oblastima sa malom koncentracijom joda ne sadrži dovoljno ovog mikronutrijenta. Ove oblasti se nalaze u Centralnoj Americi, delovima Kine, kontinentalnoj Evropi, Rusiji i Južnoj Americi.

Biološka uloga

Jod je komponenta tiroidnih hormona trijodotironina i tiroksina koji određuju brzinu metabolizma u organizmu. Ovo se odnosi na pretvaranje hrane u energiju u organizmu, a ujedno i način korišćenja te energije.

Tiroidni hormoni su neophodni za rast i razvoj svih organa, posebno mozga, reproduktivnih organa, nervnog sistema, kostiju, kože, kose, noktiju i zuba. Tiroidna žlezda je uključena u proces proizvodnje proteina, sintezu holesterola, resorpciju ugljenih hidrata i pretvaranje karotena u vitamin A.

Tiroksin je značajan za regulisanje telesne mase.

Metabolizam

Jod se resorbuje u tankom crevu, a višak se odstranjuje urinom.

Prirodni izvori

Dobri izvori joda je povrće koje raste na zemljištu bogatom jodom. Zatim tu spadaju luk, aronija, mleko i mlečni proizvodi, morska riba i plodovi mora.

Natrijum- ili kalijum jodid se dodaje soli u mnogim zemljama.

Sadržaj joda u prehrambenim proizvodima

Namirnicamikrograma na 100 grama namirnice
Skuša170
Školjke120
Bakalar110
Dimljena riba71,3
Jogurt63,3
Jaja52,9
Sir45
Škampi41,3
Haringa32
Pastrmka16
Mleko15,4
Bubrezi15,3
Jetra14,7
Tunjevina14
Pivo8

Poremećaji

Nedostatak

Nedostatak joda u organizmu dovodi do niza različitih poremećaja kao što su hipotiroidizam, gušavost i kretenizam. Ukoliko se u organizam dnevno unosi manje od 50 µg dolazi do nedostatka joda.

Kada se skladišta joda u organizmu isprazne tiroidna žlezda koja se nalazi u vratu dolazi pod uticaj hipofize, pri čemu se povećava njena aktivnost i počinje da se uvećava. Ovaj otok se naziva gušavost. Drugi simptomi hipotiroidizma uključuju zamor, apatiju, dremljivost, ostetljivost na hladnoću, letargiju, mišićnu slabost, uvećavanje telesne mase i koža postaje grublja. Mlade osobe koje žive na područjima gde je prisutan nedostatak joda su izloženi riziku od pojave gušavosti.

Nedostatak joda je značajan svetski problem ali je relativno redak u industrijskim zemljama zbog jodiranja soli koja se koristi u prehrani. Osobe koje u organizam unose previše hrane koja sprečava iskoristljivost joda oboljevaju od gušavosti. Ova hrana uključuje sirovi kupus, kelj, repa, kikiriki, soja, karfiol. Neki lekovi, kao što su disulfiram, tiouracil, tiourea i sulfonamid takođe mogu inhibirati tiroidnu žlezdu i dovode do nedostatka joda u organizmu.

Smanjenje količine soli koja se unosi u organizam u kombinaciji sa većim unosom industrijski pripremane hrane gde se koristi mala količina jodirani soli može takođe dovesti do nedovoljne količine joda u organizmu.

Hormoni štitne žlezde potrebni su i tokom trudnoće zbog normalnog nervnog razvoja ploda. Ukoliko se kod žena u trudnoći javi nedostatak joda povećava se rizik od pobačaja i mrtvo rođenog deteta. Ukoliko se odojče ipak rodi u terminu može doći do nepovratne mentalne retardacije. Ovo je poznato kao (kretenizam) i glavni je razlog preventivnih mera u područjima sa niskim sadržajem joda.

Ukoliko je kod deteta prisutan umeren nedostatak joda onda se javljaju slabije umne sposobnosti i slaba motivacija. Fetus u razvoju, novorođenče i mala deca su najosetljiviji na ishranu u kojoj nema dovoljno joda i zato tretman pre začeća ili u ranoj fazi trudnoće je esencijalan za zaštitu od nepovratnih oštećenja. Majčino mleko sadrži više joda od adaptiranog mleka i stoga ukoliko se dete rodi pre vremena i hrani adaptiranim mlekom izloženo je većem riziku od nedostatka joda.

Nedostatak joda igra važnu ulogu i u fibrocističnom oboljenju dojke. Hipotiroidizam i nedostatak joda povećavaju rizik od dobijanja kancera dojke.

Toksičnost

Simptomi akutnog trovanja resorbovanog joda (pre nego jodida) nastaju zbog njegovog korozivnog efekta na gastrointestinalni trakt i uključuju povraćanje, bolove u stomaku i dijareju. Drugi simptomi mogu biti i metalni ukus u ustima, bolovi u zubima, desnima i usnama kao i teške glavobolje. Na kraju i bubrezi prestaju da proizvode urin. Letalna doza joda je 2-3 grama. Ukoliko se uoče simptomi viška joda neophodno ih je tretirati sa velikim količinama mleka, rastvorom skroba i 1%-im rastvorom kalijum-tiosulfata.

Toksični efekti jodida (za razliku od joda) su retki i mogu da izazovu smanjenje sekrecije tiroidnog hormona, akne, i upalu pljuvačnih žlezda pri količinama od preko 1500 µg. Dnevni unos joda ne bi trebalo da bude iznad 1000 µg dnevno. Toksični efekti mogu nastati od visokih unosa koji se mogu javiti pri medicinskim tretmanima. Pacijenti mogu postati preosetljivi pri dužem unosu.

Preporučene dnevne količine

Trudnice i žene u laktaciji: 175 – 200 mikrograma
Odrasle osobe: 150 mikrograma

Upotreba u medicini

Jod se u medicini primenjuje za lečenje poremećaja koji nastaju usled nedovoljne količine joda. Najčešće se jod dodaje u obliku jodirane soli ili kao jodizovana uljana injekcija.

Neke studije su pokazale da tretman jodom može smanjiti simptome fibrocističnog poremećaja dojke.

Jod je dobar antiseptik i može se koristiti za uništavanje bakterija i gljivica. Zato se koristi za tuširanje širokog spektra mikroorganizama uključujući kandidu i hlamidiju. Preterani unos joda nije dobar jer može da smanji tiroidnu funkciju.

Jod u obliku tableta se može koristiti za dezinfekciju vode.

Pri nuklearnim nezgodama dolazi do oslobađanja radioaktivnog joda u atmosferu. Ovaj radioaktivni jod koristi tiroidna žlezda što može izazvati pojavu kancera. Tretman sa jodom može da deluje preventivno na unos radioaktivnog joda u organizmu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.