Karnitin

(vitamin rasta, vitamin BT, novain)

Karnitin je vitamin, koji je prvo bio opisan (kao faktor rasta crva brašnara), pa je tek kasnije opisana njegova hemijska struktura. Iako danas postoje nedoumice u pogledu toga da li se smatra vitaminom ili ne, dugo je svrstavan u tu grupu molekula. Zbog toga je njegov prvobitni naziv bio vitamin BT.

Fizičke i hemijske osobine

Karnitin je jedinjenje koje se sintetiše pre svega u jetri i bubregu iz aminokiselina lizina i metionina, a uz pomoć vitamina C.

Sistematsko (IUPAC) ime mu je 3-hidroksi-4-(trimetilazaniumil)butanoat.

Karnitin postoji u obliku dva stereoizomera.

Struktura karnitina

Biološka uloga

Biološki aktivan karnitin je L- oblik karnitina. Karnitin učestvuje u prenosu lanca acil- i acetil- masnih kiselina, kroz lipidnu fazu membrana mitohondrija, a možda i drugih organela. Stoga, karnitin pokazuje izraziti uticaj na proces oksidacije masnih kiselina i dobijanje energije iz njih.

Postoje podaci, da karnitin stimuliše i sekretornu funkciju pankreasa i pokazuje pozitivan uticaj na spermatogenezu i pokretljivost spermatozoida.

Karnitin omogućava normalizaciju proteinskog i lipidnog metabolizma, omogućava redukciju alkalne rezerve krvi, smanjuje građenje ketokiselina. Zatim pozitivno utiče na razvitak ploda, rast i razvitak životinja. Kod dece, ranog i mlađeg uzrasta izaziva poboljšanje apetita, prirast mase tela, stimulaciju rasta.

Karnitin stimuliše regenerativne procese u obolelom miokardu.

U medicinskoj praksi karnitin se primenjuje za stimulaciju mišićnog rada, sekreciju pankreasa i pri distrofičnim procesima u miokardu.

Prirodni izvori

Karnitin je jako rasprostranjena supstanca. Naročito ga ima u crvenom mesu. Osim toga karnitina ima i u orahu, semenima (suncokret, susam, bundeva), mahunarkama (pasulj, grašak, sočivo), kikiriki, povrću (artičoke, špargla, cvekla, brokoli, zelje, prokelj, beli luk, peršun, kelj), voću (kajsije, banane), cerealijama (heljda, kukuruz, proso, ovsena kaša, nepoliranom pirinču, raž, zrno pšenice, pšenične klice, pšenične mekinje).
 

Sadržaj karnitina u nekim prehrambenim proizvodima:

Poremećaji

Avitaminoza

U slučajevima gde se javlja nedostatak karnitina (često u procesu starenja koncentracija karnitina u organizmu opada) javlja se bolest skeletnih mišića i tom prilikom dolazi do mišićne slabosti (distrofije).

Uvođenjem karnitina u ishranu čoveka i životinja povećava se građenje enegije u disajnom lancu mitohondrija različitih organa.

Deficit lizina u hrani slabi obezbeđenost organizma karnitinom.

Hipervitaminoza

Nema podataka o toksičnosti karnitina.

Preporučene dnevne količine

Nema podataka o preporučenim dnevnim količinama karnitina.

Upotreba u medicini

Karnitin se primarno koristi za lečenje srčanih oboljenja. Neka klinička ispitivanja su pokazala da se L-karnitin i propionil-L-karnitin mogu koristiti sa ostalim lekovima za lečenje angine. Ali ima malo podataka o pozitivnim efektima karnitina nakon infarkta miokarda (srčanog napada).

Postoje podaci, da karnitin stimuliše sekretornu funkciju pankreasa i pokazuje pozitivan uticaj na spermatogenezu i pokretljivost spermatozoida. Osim toga dodaci sa L-karnitinom imaju pozitivnog efekta pri lečenju varicocele, jednog od glavnih uzročnika muške sterilnosti.

Karnitin pozitivno utiče na razvitak ploda, rast i razvitak životinja. Kod dece, ranog i mlađeg uzrasta izaziva poboljšanje apetita, prirast mase tela i stimulaciju rasta.

U medicinskoj praksi karnitin se primenjuje i za stimulaciju mišićnog rada, sekreciju pankreasa i pri distrofičnim procesima u miokardu.

Iako je uočeno da preparati sa L-karnitinom pomažu u smanjenju telesne mase, još nema naučnih objašnjenja toga.

Kod dece sa umerenom astmom koja su unosila L-karnitin pokazana su znatna poboljšanja.

Visoke doze hemoterapijskog leka ifosfamida izazivaju (zbog svoje nefrotoksičnosti) gubitak karnitina putem urina. Zato se smatra povoljnim unosti L-karnitin nakon tih terapija radi smanjenja negativnih efekata hemoterapije.

L-karnitin je periferni antagonist delovanja tiroidnih hormona. On sprečava ulazak trijodo-tironina (T3) i tiroksina u ćelijsko jedro. Kod hipertiroidizma dolazi do osiromašenja tkiva depozitom karnitina i zato se preporučuje dnevni unos od 2-4 g L-karnitina (oralno).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.