Koenzim Q

(vitamin Q, ubikinoni, mitokinon, hinoni)

Vitamin Q čini grupa koenzima Q ili ubikinona. Fredrick L. Crane i njegovi saradnici su ih otkrili 1957. godine. Već naredne, 1958. godine im je određena struktura. Rüg je sa saradnicima uradio prvu sintezu vitamina Q, dok je ulogu ovih koenzima prvi utvrdio dr Karl A. Folkers i njegovi saradnici. Ove supstance sintetizuju organizmi životinja, biljaka i mikroorganizama. U normalnim uslovima organizam čoveka sintetizuje ubikinone u dovoljnim količinama, pa se sve češce ubikinoni više ne svrstavaju među vitamine. Međutim, kada su otkriveni nazvani su vitaminima i mnogi ih i danas tako smatraju.

Fizičke i hemijske osobine

Svi ubikinoni su bezbojne ili slabožute obojene supstance, niske tačke topljenja. Tako se koenzim Q10 topi na 50°C. Dobro se rastvaraju u lipidima i organskim rastvaračima.

Po svojim hemijskim osobinama koenzim Q spada u grupu liposolubilnih supstanci (supstance rastvorne u lipidima, tj. mastima). Svi koenzimi Q imaju zajedničku prstenastu strukturu tipa hinona.

Koenzim Q

Biološka uloga

Izvor za građenje koenzima Q je mevalonska kiselina i proizvodi metabolizma fenilalanina i tirozina.

Zbog sličnosti u lipidnoj hidrofobnoj strukturi ubikinoni su skoncentrisani u unutrašnjim membranama mitohondrija, mikrozomima, jedru, Goldžijevom aparatu, zajedno sa vitaminom K2.

U mitohondrijama, koenzimi Q, imaju veoma važnu ulogu u respiratornom lancu.

U raznim živim bićima nalaze se različiti koenzimi Q (od 1 do 10). Kod sisara (sa izuzetkom miševa i pacova), nalazi se samo koenzim Q10.

Koenzim Q10 učestvuje u sistemu disanja, obezbeđujući apsorpciju kiseonika, transport elektrona, oksidativnu fosforilaciju u mitohondrijama. Koenzimi Q su neophodni za fotosintezu biljaka, stabilizaciju membrana. Slično tokoferolu, koenzim Q10 sprečava peroksidnu oksidaciju nezasićenih lipida.

Po svojim funkcionalnim osobinama koenzim Q je sličan vitaminima E i K. Po svome dejstvu, koenzim Q je snažan antioksidans, posebno u odbrani ćelija od lipidne peroksidacije (štetnog dejstva slobodnih radikala).

Najnovija ispitivanja su pokazala da koenzim Q10 pokazuje antihistaminsko dejstvo najverovatnije blokiranjem histaminskih receptora pri lečenju različitih alergijskih stanja, alergijske kijavice i alergijske astme.

Prirodni izvori

Prehrambeni proizvodi, u kojima se nalazi najviše koenzima Q su: goveđe srce, goveđa jetra, riba skuša, sardina, losos, jaja, zatim piletina, orasi, mekinje od pirinča, sojino ulje. Male količine su nađene i u žitaricama.

Poremećaji

Avitaminoza

Nedostatak ovog koenzima izaziva poremećaje oksido-redukcije u respiratornom lancu, naročito u organima koji su veliki potrošači kiseonika, kao što su srce, mozak, jetra, bubrezi, pluća i endokrine žlezde.

Usled nedostatka ovog koenzima u organizmu može doći i do poremećaja, kao što su srčana slabost (insuficijencija), ishemijski poremećaji srca, mozga i drugo.

Poremećaji, koji se tom prilikom javljaju su povećan krvni pritisak, poremećaj rada srca, kardiovaskularnog sistema, ateroskleroze (suženja arterija) i drugo.

Hipervitaminoza

Nije uočena toksičnost vitamina Q.

Preporučene dnevne količine

Odraslim osobama se preporučuje uzimanje koenzima Q10 od 10 do 30 miligrama dnevno. Sportistima i osobama, koje se bave težim fizičkim aktivnostima te doze su povećane na 30 do 60 miligrama dnevno.

Terapijske doze su još veće i iznose od 120 do 360 miligrama koenzima Q10 dnevno.

Upotreba u medicini

Dodatnim unošenjem ovog koenzima putem hrane i preparata dolazi do poboljšanja funkcija, koje zavise od koenzima Q, pre svega pojačanja imuniteta, kao i usporavanja procesa starenja.

Ispitivanjem na životinjama je utvrđeno, da je koenzim Q10 veoma delotvoran u različitim malignim tumorima, a poboljšava i odbrambeni sistem organizma.

Uočeni su i veoma povoljni efekti koenzima Q10 u sprečavanju komplikacija bolesnika od Diabetes mellitus (šećerne bolesti), kako insulin-zavisnog, tako insulin-nezavisnog oblika.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.