Litijum

(Li, lat. Lithium)

Kupanje dama i gospode u banjama koje su u svojoj vodi sadržale litijum u 14. veku bilo je pravi izvor dobrog raspoloženja, a još od antičkog doba lekari su koristili litijum za smirivanje svojih pacijenata.

Biološka uloga

Jedna od najvažnijih uloga litijuma u organizmu je regulacija serotonina i to je jedan od razloga zbog čega kod ljudi dolazi do promena raspoloženja. Prema najnovijim informacijama smatra se da je litijum čak glavni regulator serotonina. Pod uticajem litijuma serotonin deluje na povećanje mirnog raspoloženja i stoga se serotonin smatra prirodnim antidepresivom.

Litijum takođe utiče na transport natrijuma u organizmu, povećava limfolitičku proliferaciju i na taj način utiče na povećanje imuniteta organizma.

Neke od mogućih uloga litijuma (koje još nisu dokazane) su i povećanje i zaštita sive mase mozga (smatra se da litijum povećava sivu masu do 3%) i zaštitna uloga mozga od glutamata.

Metabolizam

Litijum se prirodno nalazi u svim tkivima. Resorbuje se u intestinalnom traktu (tankom crevu) preko natrijumovih kanala, a izlučuje putem bubrega.

U organizmu se nalaze dva proteina za čije je delovanje neophodan litijum. Protein Bcl-2 (naziv je dobio po B-ćelijskom limfoma/leukemija-2 genu) štiti ćelije mozga od raznih oštećenja, uključujući hemijskih oksidanata i jonizujućeg zračenja. Litijum je najvažnija komponenta koja povećava koncentraciju ovog proteina u mozgu.

Sa druge strane glikogen-sintazna kinaza 3b (GSK-3b) učestvuje u stvaranju neurofibrilarnih čvorova koji se najčešće nalaze kod pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti (Alzheimer-ova bolest). Litijum smanjuje nivo ovog enzima.

Litijum se iz organizma skoro u potpunosti izlučuje preko bubrega, a ovo izlučivanje je tesno povezano sa natrijumom (što je manje natrijuma, tj. soli u organizmu – manje se litijuma izlučuje).

Prirodni izvori

Litijum je prisutan u gotovo svim namirnicama ali njihov nivo znatno varira od regiona do regiona. Smatra se da su najveće količina litijuma u jajima, mleku, paradajzu, krastavcima, pečurkama, algama, jabukama, bananama, šargarepi, karfiolu, cimetu, limunu, sočivu, biberu, kupusu, plodovima mora, šećernoj trsci, semenima.

Biljna hrana je bogatija litijumom od životinjske.

Mnoge vode (posebno izvorske i banjskim) sadrže litijum.

Poremećaji

Nedostatak

Posledice nedostatka litijuma u organizmu mogu biti: nasilno ponašanje, samoubistvo, kriminal, narkomanija, bolesti srca, reproduktivni problemi, kraći životni vek, loš metabolizam lipida, anomalije u ponašanju, depresija, manija, zlostavljanje, bol u zglobovima, paronoidna šizofrenija.

Toksičnost

Simptomi viška litijuma se mogu javiti pri terapiji litijumom. U početku, većina pacijenata ne doživljava ozbiljne sporedne efekte, a mogu se javiti blaga mučnina, stomačni grčevi, proliv (dijareja), žeđ, mišićna slabost, umor, ošamućenost, pospanost, znojenje, glavobolja, uznemirenost. Kako se doza povećava počinje da se javlja blaga drhtavica ruku. Ovi efekti su minimalni i obično se povlače posle nekoliko dana tretmana.

Prvi ozbiljniji poremećaji se mogu javiti usled duže terapije i oni se mogu prepoznati kao drhtavica ruku, pacijent pije više tečnosti, češće urinira, neki dobijaju na telesnoj masi (koja se može kontrolisati ishranom), poremećaji na koži (akne, psorijaza), edem, otok, gubitak telesne mase, abnormalne kretnje, nerazgovetan govor, zamagljen vid, vrtoglavica, konfuzija, obamrlost, letargija, koma. U ovim slučajevima pacijent se odmah mora obratiti lekaru.

Osim toga, višak litijuma se može javiti i usled poremećaja bubrega kada bubreg nije u stanju da izluči ovaj mineral, pa dolazi do njegovog nagomilavanja.

Kod korišćenja diuretika bubreg izbacuje natrijum, a to dovodi do povećanja nivoa litijuma.

Napomena: Lečenje sa litijumom mora uvek biti pod nadzorom lekara!

Preporučene dnevne količine

U različitim izvorima se navode različite količine litijuma koje se preporučuju. Neki autori preporučuju vrednosti od 0,1 do čak 3,42 miligrama litijuma dnevno, ali većina preporučuje od 0,2 do 1,1 miligram litijuma dnevno. Kod pacijenata obolelih od bipolarne bolesti preporučuje se od 200 do 400 miligrama litijuma dnevno.

Upotreba u medicini

Napomena: Lečenje litijumom mora uvek biti pod nadzorom lekara! Pacijenti koji imaju problema sa bubregom pacijenti sa raznim srčanim oboljenjima, kao i žene u trudnoći ne smeju da koriste preparate sa litijumom bez konsultacija sa lekarom.

Pacijenti sa poremećajima raspoloženja, takođe poznatim i kao „afektivni poremećaji“ pate od depresije. Kod svake osobe se javljaju kratkotrajne depresija ali u ovim slučajevima reč je o dugim periodima pod depresijom i zato se ova vrsta depresije naziva i „klinička depresija“. Neke osobe dožive i manijačna stanja i razdražljivost i zahtevaju hitnu hospitalizaciju. Iako se pod manijom popularno smatra stanje sa viškom euforije, pacijenti u stvari često pate od depresivnog raspoloženja praćenog velikom razdražljivošću. Zbog svje čudne mešavine simptoma (manija i depresija) ovaj poremećaj se naziva i bipolarni poremećaj (ili manijačno-depresivna bolest).

Veći deo ovih poremećaja se može izbeći tretmanom litijumom koji reguliše nivo serotonina u organizmu, ali treba napomenuti da se ovaj poremećaj može javiti i usled lošeg funkcionisanja tiroidne žlezde i tada se tretira tirodinim hormonima a ne litijumom.

Litijum se koristi i za lečenje drugih mentalnih bolesti: šizofrenija (shizofrenija), alkoholizam, odvikavanje od pušenja, kofeina, marihuane, depresija, predmenstrualne depresije, demencije (zaboravnost), periodična agresivna ponašanja i učestale promene raspoloženja, poboljšanje pamćenja.

Preparati sa litijumom se koriste i za lečenje hipertiroidizma i drugih poremećaja tiroidne žlezde pošto pomaže u protoku joda, kroz organizam.

Smatra se da preparati sa litijumom imaju pozitivnog efekta i u lečenju Alchajmerove bolesti.

Korišćenjem nekih droga (kao je MDMA, poznata i pod nazivima ekstazi, ekser, bombona, vesela tableta, itd.) dolazi do povećanja nivoa serotonina u krvi što dovodi do promene raspoloženja, a nakon prestanka dejstva tih droga nivo serotonina u organizmu opada. To dovodi do depresije kod korisnika koja može trajati i više nedelja. U tim slučajevima se koristi litijum za regulisanje nivoa serotonina na normalne vrednosti.

Najnovija istraživanja se vode u ispitivanju uloge litijuma u sprečavanju i lečenju tumora, ali istraživanja na tom polju još nisu završena.

Litijum se pacijentima preporučuje u obliku svojih soli, pre svega kao litijum-karbonat, litijum-citrat, litijum-aspartat i litijum-orotat, a farmaceutske kuće mu daju sopstvene trgovačke nazive. Smatra se jednim od najmoćnijih lekova za lečenje poremećaja raspoloženja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.