(Mn, lat. Mangnes-magnet)

Mangan je esencijalni mikroelement za čoveka. Prosečan odrasli organizam sadrži između 12 i 20 miligrama, a najviše ga ima u kostima, jetri, bubregu i srcu.

Biološka uloga

Mangan učestvuje u mnogim enzimskim sistemima, iako njegova uloga još nije u potpunosti rasvetljena. Deluje kao kofaktor u enzimima koji su neophodni za proizvodnju energije, a uključen je i u metabolizam glukoze, čuvanje glikogena u jetri, digestiju proteina i sintezu holesterola i masnih kiselina. Takođe je neophodan za sintezu DNK i RNK molekula.

Mangan je neophodan za rast i održavanje nervnog sistema, razvoj i održavanje kostiju i zglobova, funkciju ženskih polnih hormona i tiroidnih hormona.

Superoksid dismutaza

Superoksid dismutaza (SOD, MnSOD) je antioksidativni enzim koji u svojoj strukturi sadrži mangan. Pravilnim funkcionisanjem, ovaj enzim obezbeđuje zaštitu od slobodnih radikala i štete koju bi oni prouzrokovali u organizmu. Osim toga, ovaj protein štiti ćelije mozga od oštećenja koje se javlja kod moždanog udara i kod Alchajmerove bolesti. MnSOD štiti i jetru od oštećenja. Kod alkoholičara je uočena veća količina MnSOD koji najverovatnije štiti organizam od oksidativnih oštećenja prouzrokovanih alkoholom.

Metabolizam

Svega 3-5% mangana se resorbuje iz hrane. Nakon resorpcije mangan se transportuje do jetre.

Prirodni izvori

Dobri izvori mangana su cerealije, spanać, hleb od integralnog brašna, orah, voće, povrće sa tamno zelenim listovima (kelj, brokoli, …), celer, aronija, smokva, čaj, jetra, pšenične mekinje, nepolirani pirinač, badem, heljda, sočivo, grašak, šargarepa, suvo grožđe, suva šljiva.

Poremećaji

Nedostatak

Simptomi nedostatka mangana se javljaju relativno retko i prvi put su zabeleženi 1972. godine. Nedostatak se najčešće javlje ukoliko se konzumiraju veće količine rafinisane hrane. Mali unos mangana povećava gubitak kalcijuma iz kostiju i povećava mogućnost pojave osteoporoze.

Osobe obolele od dijabetesa imaju nizak nivo mangana, što doprinosi slaboj regulaciji glukoze i smanjenoj funkciji ćelija pankreasa.

Nedostatak mangana igra važnu ulogu i u epilepsiji i neplodnosti.

Nedostatak mangana dovodi do oštećenja arterija, obzirom da enzimi koji u svojoj strukturi sadrže mangan učestvuju u stvaranju arterijskog vezivnog tkiva. Oštećenje arterijskih zidova dovodi do vezivanja štetnog LDL holesterola i stvaranja arterosklerotičnih pločica.

Ostali simptomi nedostatka mangana su:

• nesvestica,
• problemi sa kostima,
• usporen rast kose i noktiju,
• opšta slabost organizma,
• problemi sa sluhom,
• gubitak telesne mase,
• nepravilan hod,
• problemi sa kožom

Kod dece se mogu javiti i:

• paraliza i
• slepilo

Toksičnost

Štetni efekti koji se javljaju pri velikom unosu mangana se javljaju retko i uključuju pojavu letargiju, nevoljne pokrete, promene u tonusu i stavu mišića, a u težim slučajevima i komu. Toksični efekat poznat pod nazivom „mangansko ludilo“ je prvi put zapaženo kod rudara u rudnicima mangana. Simptomi uključuju nekontrolisani smeh, impulsivnost, nesanicu, nasilno ponašanje i halucinacije.

Preporučene dnevne količine

Dnevno se preporučuje od 2-5 miligrama mangana.

Upotreba u medicini

Dodaci mangana se koriste za tretiranje zapaljenskih procesa, iščašenja i uganuća. Aktivnost enzima mangan-superoksid dismutaze se povećava dodavanjem mangana što dovodi do bolje zaštite od oksidativnih oštećenja koja se javljaju u poremećajima kao što je i artritis.

Mangan se takođe koristi za tretiranje shizofrenije, epilepsije, osteoporoze, multiple skleroze, anemije i dijabetesa.