Molibden

(Mo, lat. Molybdaenum)

Iako se molibden poznat od davnina, često je zamenjivan sa olovom. Prvi put je definisan 1778. godine, a proizveden 1893. godine. Samo nekoliko decenija posle toga počela su ozbiljna istraživanja o njegovom značaju za čoveka.

Osim za čoveka, molibden je važan i za ceo ekosistem, jer učestvuje kao kofaktor brojnih enzima koji učestvuju u biogeohemijskim ciklusima ugljenika, azota i sumpora u prirodi.

Molibden se u organizmu nalazi u veoma malim količinama, ali je njegova uloga važna u mnogim biološkim procesima koji uključuju razvoj nervnog sistema, ukanjanje otpadnih supstanci iz organizma preko bubrega i proizvodnja energije u ćelijama.

Biološka uloga

Kod čoveka molibden ima ulogu kofaktora kod tri enzima:

  • Sulfid oksidaza katalizuje transformaciju sulfita do sulfata (detoksikacija organizma) i igra ulogu kod metabolizma aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin i cistin),
  • Ksantin oksidaza katalizuje razgradnju nukleotida,
  • Aldehid oksidaza sa ksantin oksidazom katalizuju reakcije hidroksilacije koje uključuju brojne molekule slične strukture, a učestvuju i u metabolizmu raznih droga i toksina

Metabolizam

Glavna uloga molibdena je njegova metabolička uloga. Molibden je zbog svojih jedinstvenih hemijskih osobina biološki katalizator za reakcije u kojima dolazi do prenosa protona i elektrona, a moguće je i prenosa kiseonika koji je u sprezi sa ovim reakcijama. Molibdoenzimi kod čoveka su:

  • Sulfid oksidaza katalizuje transformaciju sulfita do sulfata (detoksikacija organizma) i igra ulogu kod metabolizma aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin i cistin),
  • Ksantin oksidaza katalizuje razgradnju nukleotida,
  • Aldehid oksidaza sa ksantin oksidazom katalizuju reakcije hidroksilacije koje uključuju brojne molekule slične strukture, a učestvuju i u metabolizmu raznih droga i toksina

Prirodni izvori

Glavni izvor molibdena kod čoveka je hrana. Najčešći izvori molibdena su: mahunarke (pasulj, grašak, sočivo), žitarice, aronija, spanać, blitva, orasi, boranija, jaja, semenke suncokreta, pšenično brašno, krastavac. Životinjski proizvodi voće sadrže veoma malo molibdena. Donekle ga ima u jetri, mleku, jagnjetini.

Traba naglasiti da količina molibdena u biljnoj hrani zavisi pre svega od sadržaja ovog elementa u zemljištu.

Poremećaji

Nedostatak

Nedostatak molibdena kod čoveka se veoma retko javlja, a može se javiti na područjima gde u zemljištu ima malo molibdena. Tu se često povezuje sa tumorom jednjaka.

Uočen je nedostatak molibdena kod osoba koje boluju od Kronove bolesti. Simptomi koji se javljaju kod njih su: ubrzani rad srca, ubrzano disanje, glavobolja, noćno slepilo, nizak nivo mokraćne kiseline u plazmi i urinu, nizak nivo sulfata u mokraći, a povećan nivo sulfita.

Nedostatak molibdena može se uočiti i kod osoba sa genetskim predispozicijama za slabim usvajanjem molibdena u organizmu.

Toksičnost

Visoka količina molibdena u organizmu dovodi do slabije usvojivosti bakra i do njegove anemije. Višak molibdena može u organizam ući u metalnoj industriji ili rudnicima. Simptomi viška molibdena u organizmu su iritacija kože i očiju, umor, glavobolja, bolovi u zglobovima, giht, dijareja, anemija, usporen rast.

Preporučene dnevne količine

Dnevno se preporučuje:

Deca (1-3 godine): 17 mikrograma,
Deca (4-8 godine): 22 mikrograma,
Deca (9-13 godine): 34 mikrograma,
Omladina (14-18 godine): 43 mikrograma,
Odrasli (više od 18 godina): 45 mikrograma,
Trudnice i žene u periodu laktacije(svih uzrasta): 50 mikrograma

Upotreba u medicini

Molibden se koristi za lečenje Vilsonove bolesti (poremećaj metabolizma bakra u organizmu).

Rade se mnoga istraživanja o ulozi molibdena u lečenju tumora.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.