Natrijum

(Na, Na+, lat. Natrium)

Iako je natrijum metal u svom slobodnom obliku se ne nalazi u prirodi, već se nalazi u jedinjenjima ili u jonskom obliku. Prvi put ga je izolovao Humphry Davy 1807. godine.

Joni natrijuma su u malim količinama potrebni u biljkama, a mnogo više ga ima kod ljudi zbog njegove važne uloge.

Kuhinjska so, koja je glavni izvor natrijuma, je nekada imala veoma važnu ulogu u životu ljudi, pa je korišćena za isplate zarada. Tako su na primer rimski vojnici ponekad pored ostalih zarada dobijali i grumen soli.

Biološka uloga

Kod čoveka natrijum ima ključnu ulogu u regulaciji zapremine krvi, krvnog pritiska, osmotske ravnoteže i održavanja konstantne pH vrednosti.

Renin-angiotenzijski sistem – hormonski sistem koji reguliše krvni pritisak i ravnotežu tečnosti utiče i na količinu natrijuma u organizmu. Snižavanje krvnog pritiska i koncentracije natrijuma u bubrezima dovodi do stvaranja renina. Renin je enzim koji je poznat i pod imenom angiotenziogenaza i posreduje u regulisanju zapremine vanćelijskih tečnosti (krvna plazma, limfa, intestinalna tečnost) i arterijskoj vazokonstrikciji. Na taj način reguliše arterijski krvni pritisak. Renin uzrokuje stvaranje aldosterona i angiotenzina (hormoni) koji dovode do izlučivanja natrijuma putem urina.

Povećanjem koncentracije natrijuma opada stvaranje renina i koncentracija natrijuma se vraća na normalu.

Natrijum je takođe neophodan za funkcionisanje neurona i osmoregulaciju između ćelija i vanćelijske tečnosti. Kod čoveka je ovaj proces regulisan Na+/K+-ATP-aznom pumpom.

Metabolizam

Natrijum je najzastupljeniji katjon (pozitivni jon) vanćelijske tečnosti. U 15 litara vanćelijske tečnosti (toliko se nalazi u osobi teškoj 70 kg) ima oko 50 g natrijuma, što je oko 90% ukupnog natrijuma u organizmu. Vanćelijske tečnosti (ekstracelularne tečnosti) obavljaju funkcije transporta hraljivih materija u ćeliju i ćelijskog otpada iz ćelije.

Iako je sistem za održavanje ravnoteže soli i vode u organizmu složen, jedan od osnovnih načina na koji ljudski organizam prati gubitak telesne tečnosti je da osmoreceptori u hipotalamusu održavaju ravnotežu između natrijuma i vode u vanćelijskim tečnostima. Relativni gubitak telesne vode dovodi do relativnog povećanja koncentracije natrijuma i ovo stanje se naziva hipernatrijemija, koja se manifestuje kao žeđ.

S druge strane, višak telesne vode izazvane povećanim unosom vode dovešće do nedostatka natrijuma – hiponatrijemija, što se ponovo oseća od strane hipotalamusa izazivajući pad lučenja hormona vazopresina u zadnjem režnju hipofize i konsekventno tome gubitak vode urinom.

Prirodni izvori

Obzirom da biljke sadrže male količine natrijuma, ishrana koja se bazira samo na biljnoj hrani je siromašna natrijumom. Stoga se vegetarijancima preporučuje unos natrijuma putem kuhinjske (morske) soli.

Natrijuma ima dosta u morskoj soli.

Dobar izvor natrijuma je konzervirana hrana, salame, brza hrana, razne grickalice, začini.

Osim toga natrijuma ima u mesu, jajima, piletini, plodovima mora, riba, ali i povrće kao što je šargarepa, repa, karfiol, celer.

Poremećaji

Nedostatak – hiponatrijemija

Višak telesne vode izazvane povećanim unosom vode dovešće do nedostatka natrijuma – hiponatrijemija, što se oseća od strane hipotalamusa izazivajući pad lučenja hormona vazopresina u zadnjem režnju hipofize i konsekventno tome gubitak vode urinom.

Hiponatrijemija je često sporedna pojava kod drugih bolesti gde dolazi do nagomilavanja vode u organizmu.

Simptomi su: mučnina, povraćanje, glavobolja, konfuzija, letargija, umor, gubitak apetita, uznemirenost, razdražljivost, slabost mišića, grčevi, a u težim slučajevima smanjena svest i koma.

Mnoge bolesti su povezane sa hiponatrijemijom: srčana slabost, poremećaj jetre, bubrega i pluća.

Razni neurološki simptomi su praćeni nedostatkom natrijuma.

Toksičnost – hipernatrijemija

Relativni gubitak telesne vode dovodi do relativnog povećanja koncentracije natrijuma i ovo stanje se naziva hipernatrijemija, koja se manifestuje kao žeđ.

Često je kod dehidriranih osoba (npr. osobe koje su spašene iz mora ili pustinje) primećena visoka koncentracija natrijuma u krvi. Povratak ovih osoba u normalu mora biti postepen zbog toga što prebrza korekcija hipernatrijemije dovodi do oštećenja mozga usled bubrenja ćelija.

Hipernatrijemija se najčešće javlja usled gubitka vode iz organizma i zato se često naziva i sa manje preciznim terminom dehidratacija. Voda se iz organizma gubi na više načina: znojem, disanjem, fecesom i urinom. Retko se hipernatrijemija javlja prevelikim unosom natrijuma (npr. u slučaju kad se pije morska voda).

Simptomi hipernatrijemije su: letargija, slabost, razdražljivost, neuromišićna razdražljivost, edem, koma.

Preporučene dnevne količine

Minimalni fiziološki zahtevi za natrijumom kod čoveka iznose 500 miligrama dnevno, ali se preporučuje unos do 2,3 grama dnevno. U mnogim zemljama ljudi unose preko 3,4 grama dnevno, a što može izazvati visok krvni pritisak (hipertenziju).

Upotreba u medicini

Pošto sistem hipotalamus/osmoreceptor izaziva žeđ ili mokrenje da povrati koncentraciju natrijuma u telu na normalu onda se on može koristi i u lečenju ukupnog sadržaja tečnosti u telu praćenjem sadržaja natrijuma. Tako, korišćenjem jakog diuretika koji uzrokuje da bubrezi eliminišu natrijum, a ovo je praćeno izlučivanjem telesne tečnosti (pošto je ono praćeno izlučivanjem natrijuma). To se dešava zbog toga što bubreg nije u stanju da efikasno zadrži vodu dok izbacuje veće količine natrijuma.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.