Omega masne kiseline

(omega-3 masne kiseline, omega-6 masne kiseline, ω-3, ω-6, nezasićene masne kiseline, vitamin F)

Esencijalne masne kiseline su one koje čovek mora da unosi hranom jer ih ne može sintetizovati i neophodne su za biološke procese. Pod tim pojom se ne podrazumevaju masne kiseline koje služe kao gorivo u organizmu.

Kada su otkrivene 1923. godine esencijalne masne kiseline su nazvane vitaminom F, ali je 1929. godine odlučeno da se klasifikuju kao masti.

Fizičke i hemijske osobine

Poznate su dve masne kiseline koje se smatraju esencijalnim za čoveka: α-linolenska kiselina (ω-3 masna kiselina) i linoleinska kiselina (ω-6 masna kiselina).

Esencijalne masne kiseline su polinezasićene masne kiseline sa dvostrukom vezom na trećem ili šestom ugljenikovom atomu brojano od poslednjeg ugljenikovog atoma. Sve masne kiseline imaju dva kraja: na početku se nalazi karboksilna grupa (-COOH) i taj kraj se označava kao alfa, a na kraju se nalazi metil grupa (-CH3) označena kao omega.

ω-3 masna kiselina
ω-6 masna kiselina

Biološka uloga

U organizmu esencijalne masne kiseline imaju veći broj funkcija, ali za svaku od njih je od presudne važnosti odnos između unetih ω-3 i ω-6 kiselina. Njihovo delovanje se najbolje može okarakterisati samo posmatranjem međusobnih interakcijama, a ne delovanjem svake posebno.

Esencijalne masne kiseline deluju na:

  • Ikozanoidne signalne molekule i na taj način utiču na zapaljenske procese i mnoge druge ćelijske funkcije;
  • Endokanabinoidne supstance koje deluju na određene receptore. Na taj način utiču na raspoloženje, ponašanje i zapaljenske procese;
  • Lipoksine koji imaju imunomodulatornu i antizapaljensku ulogu posebno u prisustvu aspirina;
  • Izofurane, neurofurane, izoprostane, hepoksiline, itd.


Osim toga esencijalne masne kiseline stvaraju lipidne strukture koje imaju uticaj u ćelijskoj signalizaciji i deluju na neke funkcije DNK molekula.

Prirodni izvori

Izvori masnih kiselina su riba (posebno haringa, losos, tuna), školjke, laneno seme, ulje konoplje, sojino ulje, ulje od uljane repice, semenke bundeve i suncokreta, lisnato povrće, orasi, piletina, jaje, avokado, cerealije.

Poremećaji

Avitaminoza

Nedostatak esencijalnih masnih kiselina dovodi do dermatitisa koji je sličan kao i u slučaju nedostatka cinka i biotina.

Osim toga nedostatak dovodi i do osteoporoze, pojave akni i ekcema.

Hipervitaminoza

Negativni efekti esencijalnih masnih kiselina se najčešće javljaju zbog povećanog odnosa ω-6 u odnosu na ω-3 masne kiseline koji se javlja usled zagađenja vazduha, pušenja i pasivnog pušenja. Optimalan odnos ω-6 u odnosu na ω-3 masne kiseline je 4 : 1 ili niži, a najveći broj namirnica sadrži odnos 10 : 1 pa čak do 30 : 1.

Povećani odnos dovodi do pojave artritisa, zapaljenskih procesa i kancera.

Preporučene dnevne količine

Obzirom da je reč o makronutrijentima za njih ne postoje preporučene dnevne količine već se za makronutrijente uvodi »prihvatljiv unos« i »prihvatljiv opseg distribucije«. Prihvatljiv unos ω-3 masnih kiselina za muškarce iznosi 1,6 grama dnevno, a za žene 1,1 gram dnevno.

Za ω-6 masne kiseline još nije utvđen prihvatljiv unos.

Upotreba u medicini

Upotreba masnih kiselina u medicini još nije u velikoj meri prisutna jer nisu jasno pokazani njihovi pozitivni efekti, ali se smatra da bi se mogle koristiti u lečenju:

  • lečenje depresije i drugih mentalnih poremećaja,
  • kardiovaskularnih bolesti,
  • zapaljenskih procesa,
  • poboljšanje kognitivnih sposobnosti (sposobnost pamćenja, mišljenja, učenja),
  • kancera.

Masne kiseline doprinosi zdravlju kože i kose, a pruža i izvestan stepen zaštite protiv štetnog delovanja X-zraka.

Osim toga potpomažu rast, opšte dobro stanje čoveka, utiču na aktivnost žlezda, čine da kalcijum bude dostupniji ćelijama, suzbijaju oboljenje srca, pomažu u smanjivanju telesne mase.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.