Pantotenska kiselina

(vitamin B5)

Vitamin B5 je 1938. godine otkrio R. Williams. On je označio ovu kiselinu faktorom rasta. Sam naziv ovog vitamina (»pan«) – označava mnogo, znatno, što govori o velikoj rasprostranjenosti ovog vitamina u prirodi. Neophodan je za aktivnost čoveka, različitih životinja, biljaka, kvasca, mlečnokiselinskih bakterija i insekata.

Fizičke i hemijske osobine

Pantotenska kiselina pripada grupi vitamina rastvornih u vodi i veoma je nestabilna na povišenim temperaturama, tako da se veliki deo ovog vitamina gubi prilikom termičke obrade hrane.

Pantotenska kiselina je amid pantoinske kiseline i β-alanina.

Pantotenska kiselina (vitamin B5)

Biološka uloga

Vitamin B5 se usvaja u tankom crevu putem proste difuzije, a potom se fosforiliše pomoću ATP-a. Vitamin B5 se pretvara u aktivan koenzim A.

Biološku ulogu vitamina B5 utvrdili su F. Limmann i H. Kaplan 1950. godine. Vitamin B5 ulazi u sastav koenzima A. Koenzim A je neophodan za dejstvo niza enzima, koji učestvuju u mnogim reakcijama u kojima su uključene acetilne i acil grupe. Pretvaranje ugljenih hidrata, lipida i u znatnoj meri aminokiselina vezano je za koenzim A.

Vitamin B5 igra važnu metaboličku ulogu u ljudskom organizmu. Jedna od važnih uloga vitamina B5 se odnosi na proizvodnju hormona adrenalnih žlezda i stvaranje energije.

Dugo je vec poznato da ovaj vitamin povećava rezerve energije u organizmu i ojačava sportske mogućnosti.

Vitamin B5 snižava nivo holesterola u krvi i štiti organizam od kardiovaskularnih bolesti. Ovo se pre svega odnosi na derivat pantotenske kiseline – pantetin.

Vitamin B5 pomaže i u bržem zarastanju rana. Izgleda, da ovaj vitamin stimuliše ćelijski rast i proces zarastanja. Ova tvrdnja nije još u potpunosti potvrđena, ali sve indicije ukazuju na to.

Prirodni izvori

Vitamin B5 se usvaja u tankom crevu putem proste difuzije, a potom se fosforiliše pomoću ATP-a. Vitamin B5 se pretvara u aktivan koenzim A.

Biološku ulogu vitamina B5 utvrdili su F. Limmann i H. Kaplan 1950. godine. Vitamin B5 ulazi u sastav koenzima A. Koenzim A je neophodan za dejstvo niza enzima, koji učestvuju u mnogim reakcijama u kojima su uključene acetilne i acil grupe. Pretvaranje ugljenih hidrata, lipida i u znatnoj meri aminokiselina vezano je za koenzim A.

Vitamin B5 igra važnu metaboličku ulogu u ljudskom organizmu. Jedna od važnih uloga vitamina B5 se odnosi na proizvodnju hormona adrenalnih žlezda i stvaranje energije.

Dugo je vec poznato da ovaj vitamin povećava rezerve energije u organizmu i ojačava sportske mogućnosti.

Vitamin B5 snižava nivo holesterola u krvi i štiti organizam od kardiovaskularnih bolesti. Ovo se pre svega odnosi na derivat pantotenske kiseline – pantetin.

Vitamin B5 pomaže i u bržem zarastanju rana. Izgleda, da ovaj vitamin stimuliše ćelijski rast i proces zarastanja. Ova tvrdnja nije još u potpunosti potvrđena, ali sve indicije ukazuju na to.

Poremećaji

Avitaminoza

Specifičan sindrom deficita vitamina B5 se kod ljudi zapaža samo u eksperimentalnim uslovima posle davanja specificnih antagonista. Deficit ovog vitamina obično je udružen sa deficitima drugih vitamina iz B kompleksa.

Nedostatak kod čoveka izaziva stomačne tegobe, povraćanje, grčeve u stomaku, jake bolove u petama, zamor, nesanicu.

Ponekad se javlja i smanjeni imunitet na neke infektivne agense.

Hipervitaminoza

Hipervitaminoza ovim vitaminom je veoma retka pojava jer se višak vitamina B5 izlučuje mokraćom.

Preporučene dnevne količine

Dnevne potrebe za vitaminom B5 se kreću oko 10 miligrama, a maksimalna preporučena doza je oko 10g. Osobe, koje boluju od reumatoidnog artritisa (upale zglobova), morale bi da konsultuju svog lekara za uzimanje većih doza (od 600, pa sve do 1200 miligrama dnevno). Uvećane doze se pre svega odnose na ljude koji su pod specifičnim terapijama, pošto iako još nisu utvrđene štetnosti prevelikog unosa, to ne znaci, da se ovaj vitamin može unositi u neograničenim količinama. Treba imati i u vidu da se pri utvrđivanju neophodnosti ovog vitamina u hrani čoveka, 30 – 40% vitamina B5 gubi pri kulinarskoj obradi.

Lekovite doze vitamina, koje se mogu kretati do 10 miligrama dnevno, koriste se pri lečenju malokrvnosti, bolesti jetre, zatim pri trudnoći i slično. Međutim, moraju se primenjivati striktno uz savet lekara.

Upotreba u medicini

Upotreba vitamina B5 se u medicini zasniva na njegovoj ulozi u oslobađanju energije. Koriste ga pre svega sportisti, da bi povećali svoje fizičke predispozicije.

Vitamin B5 olakšava artritis (upalu zglobova), obnavlja boju i sjaj kose i generalno podmlađuje organizam.

Vitamin B5 ima ulogu i u smanjivanju nivoa holesterola u krvi i zaštiti od kardiovaskularnih bolesti, a ima ulogu i u detoksikaciji od alkohola.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.