Vitamin A

(karotenoidi, retinol, čudotvorni vitamin)

Vitamin A je generičko ime koje se odnosi na sva jedinjenja, koja ispoljavaju biološku aktivnost retinola. U novije vreme se upotrebljava i naziv retinoidi da bi se opisali kako prirodni oblici, tako i sintetički analozi retinola. Od velikog broja ovih jedinjenja, najveći značaj imaju dva prirodna oblika: vitamin A1 (retinol), dobijen iz jetre morskih riba, i vitamin A2 (3-dehidroretinol), dobijen iz jetre presnih riba.

McCollum, Davis, Osborne i Mendel su od 1913 do 1915 utvrdili ulogu vitamina A, i svrstali ga u činioce neophodne za život čoveka. Utvrđeno je, da je vitaminska aktivnost u prehrambenim proizvodima u direktnoj zavisnosti od sadržaja pigmenta karotena u hrani. Ovaj vitamin je nazvan i „čudotvorni vitamin“ zbog svog ogromnog značaja za organizam. Ranije je imao i naziv „anti-infektivni vitamin“.

Pretpostavlja se da je ovaj vitamin potreban svim kičmenjacima za njihov život, rast, razmnožavanje, vid, održavanje ćelija i slično.

Ovaj vitamin ima i neka anti-tumorska svojstva. Još ranije je pokazano da ima istaknute imuno-stimulirajuće efekte u organizmu kao i lekovite i okrepljujuće efekte na kožu.

Fizičke i hemijske osobine

Vitamin A je relativno termostabilan u sredini bez kiseonika i može izdržati zagrevanje od 60, 100 do 120°C. Međutim, na vazduhu se pri povišenim temperaturama (oko 60°C) brzo razgrađuje, naročito u kiseloj sredini. Raspadanje vitamina A pospešuje i sunčeva svetlost.

Vitamin A

Biološka uloga

Veliki značaj za ljudski organizam ima β-karoten, koji je ujedno i najrasprostranjeniji karoten u prirodi. β-karoten je jedan neobičan tip lipidnih („masnih“) antioksidanata. On može da dopuni antioksdativne osobine vitamina E koji je delotvoran pri velikim koncentracijama kiseonika, a β-karoten je efikasan pri niskim koncentracijama kiseonika.

Karoteni nemaju nikakvu značajnu aktivnost vitamina A, već se samo pretvaraju u ovaj vitamin enzimskim reakcijama u sluzokoži probavnog trakta i u jetri.

Apsorpcija vitamina A u tankom crevu vrši se pomoću žučnih kiselina. Pri upotrebi β-karotena, u sluzavoj opni creva i u jetri, karoten se delimično pretvara u A vitamin.

Glavni depo vitamina A u organizmu čoveka i životinja je jetra. U jetri odraslog čoveka može da se nalazi više od 300 mikrograma ovog vitamina. Naročito mnogo vitamina A se sakuplja u jetri riba i sisara, koji se nalaze u hladnim vodama Arktika.

Vitamin A se delimično izdvaja mokraćom u neizmenjenom stanju (od 0,6 do 1,0 miligrama dnevno).

Uloga vitamina A:

  • normalan rast i zdravlje,
  • vid (pre svega noćni vid),
    Intenzivna ispitivanja vitamina A omogućila su, da se utvrdi njegova uloga u procesu vida. U štapićima mrežnjače nalazi se vidni pigment rodopsin. Ove ćelije reaguju na svetlosne signale malog inteziteta, ali nisu osetljive na svetlost. Aktivan sastojak u procesu vida je oksidovan oblik retinola – retinal ili aldehid vitamina A – vezan sa proteinom opsinom dajući rodopsin koji deluje protiv noćnog slepila i slabog vida.
  • reprodukciju,
  • sekreciju sluzi,
  • održavanje diferenciranog epitela,
  • razvoj ćelija,
  • porast imuniteta (i time utiče na skraćivanje bolesti),
  • antioksidativna uloga
    Izgleda i da β-karoten ima ulogu i kao antioksidans, a samim tim smanjuje mogućnost obolevanja od raznih kancera. Uočeno je naime, da je kod ljudi, koji duži vremenski period unose nedovoljne količine vitamina A mogućnost obolevanja od raka pluća znatno veća, nego kod osoba koje unose ovaj vitamin u dovoljnim količinama. Ovo je još posebno izraženo kod pušača (koji nedovoljno unose vitamin A). Razne studije su pokazale, da se ovo ne odnosi samo na rak pluća, već i na rak grla, bešike, stomaka, debelog creva i prostate.

Prirodni izvori

Vitamin A se nalazi u ribljem ulju, mesu, telećoj džigerici, jajima, mleku i mlečnim proizvodima kao i drugim namirnicama životinjskog porekla.

U povrću se vitamin A nalazi kao provitamin u obliku β-karotena, žutih pigmenata prisutnih u šargarepi, krompiru, spanaću, lubenici, paradajzu, aroniji i raznom voću i povrću (pre svega u zelenom i žutom). To je pigment koji mnogim biljnim proizvodima daje žutu ili crvenu boju.
 

Sadržaj karotenoidnih provitamina u prehrambenim proizvodima

NamirnicaSadržaj provitamina A
(mikrograma na 100 grama namirnice)
List peršuna100
Šargarepa80-120
Kajsija50-100
Bundeva50
Zeleni luk37
Krompir – žuti6-42
Kukuruz – žuti10-20
Paradajz12-15
Kupus0,37
Ražu tragovima

Poremećaji

Avitaminoza

Gubitak noćnog vida je kod ljudi i eksperimentalnih životinja rani znak deficita vitamina A.

Najkarakterističniji predznaci A-avitaminoze su upala rožnjače oka i epitela kanala, što se manifestuje zatvaranjem i suženjem oka – kseroftalmija (od grčkih reči heros, što znači suv i reči ophtalmos – oko).

U težim slučajevima, vrši se razmekšavanje – keratomalacija, što je uslovljeno prekomernim građenjem keratina u koži i mrežnjači oka. Koža tom prilikom postaje suvlja i zadebljala. Istovremeno dolazi do poremećaja epitela, disajnih puteva, želudačno – crevnog trakta, slabi imunitet protiv infekcijskih bolesti, usporava se rast, a bubrezi i razne žlezde se degenerišu. Osim toga dolazi i do teške retardacije rasta (uključujući i rast nervnog sistema), glandularne degradacije i steriliteta.

Kod ljudi, slabljenje vida je jedan od važnih predznaka A-avitaminoze. To se manifestuje time, što čovek gubi vid u sumrak ili noću, kada je neophodno prilagođavanje na nedovoljno osvetljenje (nastaje takozvano „kokošje slepilo„). Ovo je veliki problem u zemljama trećeg sveta.

Istraživanja na ljudima i eksperimentalnim životinjama su pokazala da je deficit u vitaminu A povezan sa visokim stepenom infektivnih oboljenja. Ovaj nedostatak omogućava infektivnim agensima da lakše deluju na probavni trakt i disajne organe. Dodavanjem vitamina A ovo se otežava, pa su ovi delovi otporniji na infektivne agense i smanjuje se mogućnost dijareje i drugih bolesti.

Poznato je, da je slab unos vitamina A povezan sa većom verovatnoćom obolenja od tumora.

Avitaminoza A vitamina može nastati i pri patologiji probavnog trakta, gde se karoten slabo apsorbuje.

Avitaminoza je jako rasprostranjena u jugoistočnoj Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi i nekim rejonima Afrike. Ova je bolest vezana za nedostatak vitamina A u hrani, ili karotena, koji je prekursor vitamina A.

Hipervitaminoza

Obzirom da se vitamin A deponuje u jetri, može doći kako do akutne tako i to hronične intoksikacije (trovanja) zbog unošenja prekomernih količina vitamina A u dužem vremenskom periodu.

Količina unetog vitamina, koja može izazvati negativne efekte kod čoveka ne može se sa preciznošću utvrditi, pošto ona pre svega zavisi od samog čoveka. Naime, kod nekog unošenje od 50 000 IJ (internacionalnih jedinica) vitamina A dnevno neće izazvati nikakve poremećaje, dok će neke druge osobe veoma negativno reagovati i na unos od 20 000 IJ (internacionalnih jedinica) dnevno.

Znaci, koji mogu da ukažu na intoksikaciju vitaminom A su: glavobolja, zamagljen vid, mučnina, dijareja, opadanje kose, svrab očiju, bol u kostima, povrede i perutanje na koži, neredovne menstruacije kod žena, umor i drugo.

Unošenje većih količina provitamina β-karotena iz biljaka, manifestuje se samo benignom žutom diskoloracijom kože, pošto se β-karoten ne metaboliše efikasno (potpuno) u vitamin A. Jedan molekul ima samo 1/6 biološke vrednosti retinola, stoga je β-karoten manje toksičan od vitamina A.

Ukoliko se ovaj vitamin unosi u većim količinama u toku trudnoće, može izazvati poremećaje kod novorođenčeta. Kod dece može izazvati bolesti kostiju, kao i hronične poremećaje bubrega. Ova pojava je uočena kod unošenja količine od 40 000 i više IJ (internacionalnih jedinica) dnevno. Stoga nije preporučljivo ženama u trudnoći da uzimaju bilo kakve vitaminske preparate, dok se prethodno ne konsultuju sa svojim lekarom.

Preterani unos vitamina A može izazvati i bolesti kostiju, jer povećana resorpcija vitamina A u kostima sprečava unos kalcijuma, a time kosti znatno slabe. Tada se nivo kalcijuma (koga nisu resorbovale kosti) u krvi povećava. Međutim, ovaj poremećaj je prilično redak kod čoveka.

Mora se znatno voditi računa o unosu vitamina A i kod bubrežnih bolesnika, pošto povećana količina vitamina A može izazvati razne poremećaje. Stoga je preporučljivo, kod ovog tipa bolesnika da se pre unosa ovog vitamina, konsultuju sa lekarom.

Preporučene dnevne količine

Preporučena dnevna količina vitamina A za odraslog čoveka iznosi oko 5000 IJ (internacionalnih jedinica).

U nekim slučajevima, ova količina vitamina A je nedovoljna, pre svega za osobe koje puše, zatim osobe koje konzumiraju hranu niske biološke vrednosti, za diabetičare, za bolesnike koji se oporavljaju od operacija i za osobe koje su izložene visokim koncentracijama toksičnih materija.

Kod žena u trudnoći i žena koje doje, kao i pri raznim infekcijskim bolestima kao i pri napornom radu, koji je vezan za naprezanje vida, potrebno je povećati količinu A vitamina ponekad i do 15 000 IJ (internacionalnih jedinica) dnevno.

Međutim, još jednom treba napomenuti, da se za bilo kakvo povećanje unosa vitamina A u organizam mora konsultovati lekar, pošto vitamin A može izazvati i veoma negativne posledice.

Pošto unos vitamina E negativno utiče na apsorpciju vitamina A nije preporučljivo unositi ih odjednom.

Mora se znatno voditi računa o unosu vitamina A i kod bubrežnih bolesnika, pošto povećana količina vitamina A može izazvati razne poremećaje. Stoga je preporučljivo, kod ovog tipa bolesnika da se pre unosa ovog vitamina, konsultuju sa lekarom.

Upotreba u medicini

Kada su otkrivena svojstva ovog vitamina, doktori širom sveta su bili preplavljeni pozivima pacijenata koji su želeli recept za ovaj vitamin, nadajući se da će moći da izlece i „poprave“ razna oštećenja na koži nastala od sunca, starosti i slično. Mnogi mladi koriste ovaj vitamin u uklanjanju akni i bubuljica, koje su veliki problem osoba u pubertetu. Neki lekovi, koji su proizvedeni od vitamina A, koriste se u lečenju psorijaze, jedne od najprisutnijih kožnih poremećaja.

Dodavanje različitih oblika vitamina A u hrani povećava imunitet organizma kod različitih laboratorijskih životinja, pa i kod čoveka. Ovo se postiže tako, što se povećava aktivnost antitela (pri čemu se teže prihvata i presađivanje kože). Dodavanjem vitamina A se povećava i produkcija leukocita.

Virus malih boginja napada ćelije kada su one slabe. Dodavanjem vitamina A, u ishrani dece trećeg sveta, dovelo je do pada stope smrtnosti od ove bolesti.

Uočen je i veći ćelijski imunitet kod pacijenata obolelih od raka pluća, koji su primali vitamin A u visokim koncentracijama u toku tri nedelje. Ove visoke doze se mogu davati samo uz nadzor lekara i ne mogu se tolerisati duži vremenski period, jer mogu izazvati teške poremećaje koji su posledica hipervitaminoze.

Izuzetno visoke doze vitamina A, koji se u organizam može uneti i u obliku lekova, a koji su derivati vitamina A, mogu znatno da redukuju negativne efekte izazvane zračenjem pri lečenju tumora hemoterapijom.

Neka novija zanimljiva istraživanja su pokazala da unošenje visokih (ali ne i toksičnih doza) β-karotena, od približno 180 miligrama dnevno, može povećati broj veoma značajnih ćelija, koje učestvuju u imunom odgovoru (pomoćnički T-limfociti).

U skorije vreme naučnici su ustanovili da β-karoten ima važnu ulogu, u kombinaciji sa drugim terapijama, u prevenciji i olakšavanju stanja pacijenata od veoma opake bolesti – side.

Vitamin A ima i veliki značaj u zarastanju rana. Dijabetičari i pacijenti nakon operacije, imaju veliki problem sa sporim zarastanjem rana. Stoga se pretpostavlja, da bi ovim osobama znatno pomoglo unošenje ovog vitamina. Međutim, ovo još nije dokazano u praksi, već se zasniva samo na pretpostavci.

Vitamin A potpomaže uklanjanje staračkih pega, stvara otpornost prema infekcijama disajnih organa, podstiče rastenje, jača kosti, doprinosi zdravlju kože, kose, zuba i desni, a ovaj vitamin se koristi i pri lečenju akni, čireva, prišteva (kada se nanosi spolja).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.