Vitamin B1

(tiamin, moralni vitamin)

Vitamin B1 je jedan od prvih vitamina, čiji su hemijski sastav i osobine bili izučeni. Nedostatak ovog vitamina u obroku čoveka izaziva bolest beri-beri, za koju je karakterističan brzi gubitak mase tela i neurološka rastrojstva. U 19. i početkom 20. veka bolest beri-beri je bila uzrok smrti na stotine hiljada ljudi, koji su kao hranu koristili uglavnom očišćeni polirani pirinač. Prilikom obrade i prečišćavanja pirinča, vitamin B1 ostaje u ljusci.

Vitamin B1 je prvi put dobijen 1926. godine, a hemijska strukturu mu je Wiliams odredio 30-ih godina 20. veka. Nakon toga je ostvarena i njegova hemijska sinteza. Zbog svog blagotvornog dejstva na nervni sistem naziva se i moralnim vitaminom.

Fizičke i hemijske osobine

Vitamin B1 je vrlo stabilan u kiseloj sredini gde čak i na visokim temperaturama (od 130 do 140°C) praktično ne gubi svoju biološku aktivnost. Međutim, u baznoj sredini je vitamin B1 znatno nestabilniji i brzo se inaktivira već na temperaturama između 80 i 100°C, tako da se termičkom obradom hrane lako može raspasti.

Vitamin B1

Biološka uloga

Vitamin B1 igra glavnu ulogu u pretvaranju šećera iz krvi (pre svega glukoze) u biološku energiju. On učestvuje i u nekim ključnim metaboličkim putevima u nervnom tkivu, srcu, stvaranju crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Važnu ulogu ima i kod glatke i poprečno- prugaste muskulature.

U tkivima čoveka i drugih životinja, vitamin B1 je prisutan u obliku tiamin-pirofosfata, koji služi kao koenzim u nizu enzimskih reakcija, pri čemu omogućava proces prenosa aldehidne grupe.

Vitamin B1 se apsorbuje u crevu, a većina proizvoda metabolizma ovog vitamina se mokraćom izdvaja iz organizma, pošto u njemo ne može da se deponuje. Ne postoji dokaz o toksičnosti ovog vitamina.

Prirodni izvori

Vitamin B1 je prisutan skoro u svim biljnim i životinjskim tkivima, koji se koriste kao hrana, ali je njegov sadržaj obično mali. Među važnijim izvorima nalaze se i nerafinisano zrnevlje žitarica i meso.

Vitamina B1 ima naročito mnogo u kvascima, i proizvodima u čijoj proizvodnji učestvuje kvasac (npr. hleb, pivo, …), zatim u mekinjama, crnom hlebu, neočišćenom (nepoliranom) pirinču, i ostalom nerafinisanom zrnevlju žitarica, plodovima mora, kikirikiju. Od proizvoda životinjskog porekla najbogatiji ovim vitaminom su jetra i bubrezi.

Obogaćivanje brašna, hleba, testenina i prerađevina kukuruza vitaminom B1 povećalo je sadržaj ovog vitamina u hrani.

Nedostatak vitamina B1 je u tome, što se veoma lako raspada na povišenoj temperaturi (što treba uzeti u obzir pri preradi namirnica). Osim toga kofein, alkohol i mnoga druga jedinjenja koja se nalaze u vazduhu i vodi mogu da smanje dejstvo ovog vitamina.
 

Sadržaj vitamina B1 u nekim prehrambenim proizvodima

NamirnicaSadržaj vitamina B1
(miligrama na 100 grama namirnice)
Suv pivski kvasac16,3 – 28,5
Suv pekarski kvasac2,7 – 6,6
Celo zrno pšenice0,6
Jetra (goveđa)0,3 – 0,5
Nepoliran pirinač0,4
Žumance jajeta0,2 – 0,4
Spanać0,25 – 0,30
Kupus0,16 – 0,26
Šargarepa0,12 – 0,16
Riba (presna)0,1
Jabuka0,04 – 0,08
Krompir0,02 – 0,08
Mleko0,04

Poremećaji

Avitaminoza

Deficit vitamina B1 javlja se kod osoba sa lošima navikama u ishrani, kod siromašnih, kod kojih često izostaje raznovrsnost ishrane, ali i kod pacijenata koji pate od organskih oboljenja, naročito od alkoholizma. Stoga je od svih avitaminoza B1-avitaminoza najčešća u razvijenijim zemljama. Alkohol reaguje sa svim nutrijentima, a posebno sa vitaminom B1.

Pored toga i neke sirove ribe sadrže labilan enzim (tiaminazu), koja se inače razlaže pri termičkoj obradi ribe, a koja razgrađuje vitamin B1. Na ovaj enzim je prvi put skrenuta pažnja kada se pojavila „Častekova paraliza“ kod lisica koje su hranjene hranom sa sadržajem vitamina B1 od 10%. Bolest karakterišu anoreksija (gubitak apetita), slabost, progresivna ataksija (nesposobnost udova da izvode koordinisane pokrete), određena vrsta paraplegije (oduzetost pojedinih delova tela) i hipertenzija.

U osoba sa deficitom tiamina, reakcije, koje zavise od tiamin-pirofosfata su sprečene ili znatno smanjene, što dovodi do akumulacije njihovih supstrata, kao što su npr. piruvat, pentoza i neki derivati aminokiselina.

Beri-beri

Beri-beri je bolest koja se javlja pri nedostatku vitamina B1. Kada nedostatak vitamina B1 pogodi nervni sistem, stvarajući simptome mentalne konfuzije i poremećaja u vidu, javlja se tzv. suvi Beri-beri. Tada dolazi i do mišićne slabosti, što može dovesti do paralize, naročito nekih očnih mišića. Javlja se i manja osetljivost u nogama i stopalima.

Vlažni Beri-beri obuhvata nedostatak vitamina B1 u srcu i cirkulatornom sistemu. U tom slučaju se poremeti ritam srca, disanje postaje nepravilno i kratko, stopala i noge počinju da otiču, krvni pritisak opada, javljaju se bolovi u stomaku i poremećaji u bubrezima. Najekstremnija manifestacija ove vrste Beri-beri se naziva šošin beri-beri. Ovo je japanski izraz, koji se odnosi na poremećaj na srcu. Taj poremećaj se odlikuje slabim radom srca, usled stvaranja mlečne kiseline u krvi, a što dovodi, ukoliko se ne leči na odgovarajući način i do smrti.

U prisustvu alkohola ova bolest se često javlja i kod mladih, pogotovo, ako je preveliki unos alkohola praćen i neadekvatnom ishranom.

Hipervitaminoza

Veoma su retke negativne pojave koje može izazvati veća količina vitamina B1 zato što se sav višak izlučuje mokraćom.

Retki simptomi prekoračenja doze sastoje se od drhtavice, otoka, nervoze, ubrzanog rada srca i alergije.

Preporučene dnevne količine

Za odraslog čoveka dnevno je potrebno oko 1,2 do 1,5 mg vitamina B1 (može i do 1,8 miligrama); tj. približno 0,4 mg na 420 kJ (100 cal) unešenih sa hranom.

Pri intenzivnom radu ili bavljenju sportom, količinu vitamina B1 je neophodno povećati od 2,5 do 5,0 mg.

Za decu, žene u trudnoći i majke koje doje, takođe je neophodno povećati količinu ovog vitamina od 1,0 do 5,0 miligrama dnevno.

Povećane kolicine vitamina B1 su neophodne i pri različitim bolestima, pre svega onih, koje se manifestuju povećanjem temperature.

Potreba za vitaminom B1 u većoj meri zavisi i od dijete. Količinu ovog vitamina treba povećati pri ugljeno-hidratnoj dijeti, zbog povećane količine pirogrožđane kiseline, koja se gradi pri oksidativnoj dekarboksilaciji, u kojoj tiamin uzima aktivno učešće.

Kod hroničnih alkoholičara se može preporučiti i od 10 do 100 miligrama ovog vitamina dnevno. Kod ljudi koji piju jake čajeve ili kafu u većim količinama, kao i pušačima, takođe se preporučuje veći unos ovog vitamina.

Upotreba u medicini

Vitamin B1 se može koristiti u slučaju disbalansa, koji nastaje u organizmu usled prevelikog unosa alkohola, zatim u tretiranju bolesti srca. Ovaj vitamin je veoma koristan u neurološkim poremećajima, a uspešan je i u detoksikaciji organizma od olova. Povećava mentalne sposobnosti, potpomaže u kontroli dijabetesa.

Vitamin B1 se koristi i za sprečavanje visinske ili morske bolesti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.