Vitamin B17

(amigdalin, neoamigdalin, laetril, litril, latril, nitrilozid, nitrilosid)

Ovo je još jedno jedinjenje o kome u svetu postoje polemike i kontroverze (slično kao i vitamin B15). S jedne strane smatra se čudotvornim i tvrdi se da sprečava pojavu kancera, s druge strane (u SAD) je zabranjen i smatra se otrovom. Iz tih razloga ovo jedinjenje se ne može nazvati vitaminom!

Što se tiče istraživača koji smatraju da je laetril u najmanju ruku nedelotvoran kod lečenja tumora oni su osamdesetih godina prošlog veka u okviru američkog Nacionalnog instituta za istraživanje tumora (National Cancer Institute) započeli kliničke studije laetrila kod pacijenata obolelih od tumora u već završnoj fazi. U istraživanje su bila uključena četiri medicinska centra (od kojih je jedan ugledna Mayo klinika). U prva tri meseca preko 90% pacijenata su pokazivali napredak u lečenju tumora, međutim nakon 5-9 meseci tretmana stanje se znatno pogoršalo i preko 85% pacijenata je priminulo. Iz navedenog se može videti da su testovi pokazali da laetril nije doprineo poboljšanju stanja pacijenata, kao ni produžetku života pacijenata. Naprotiv, kod mnogih pacijenata je registrovan znatno povišen nivo cijanida u krvi. → Detaljnije

Ne postoji naučna potvrda koja ide u prilog tome da laetril ima pozitivnih efekata u lečenju tumora!

Fizičke i hemijske osobine

Amigdalin se dobija ekstrakcijom jezgara badema ili kajsije ključanjem u etanolu, uparavanjem rastvora i dodavanjem dietil-etra. Amigdalin se taloži u obliku belih kristalića. Liebig i Woehler su otkrili da se molekul amigdalina sastoji od šećera (D-glukoze), benzaldehida i cijanovodonika.

Amigdalin se često poistovećuje sa levomandelonitrilom (skraćeno laetrilom) iako je reč o dva različita molekula. Laetril je patentiran u SAD kao polusintetički molekul koji ima sličnu strukturu sa amigdalinom.

Amigdalin
Laetril

Biološka uloga

Ukoliko se laetril unosi oralno (hranom) može biti potencijalno letalan zbog enzima (pre svega glikozidaza) koji se nalaze u crevima, ali i u raznim vrstama semena.

Nekoliko glikozidaznih enzima deluju na amigdalin vodeći do njegove razgradnje na različite načine. Maltaza dovodi do parcijalne degradacije dajući D-glukozu i mandelo-nitril-glikozid. Sa druge strane emulzin ga razlaže na benzaldehid, cijanid i dva molekula glukoze. Ovaj eznim se nalazi u gorkom bademu i stoga badem sadrži slobodni cijanid i benzaldehid. Amigdalin beta-glikozidaza i prunazin beta-glikozidaza katalizuju gubitak dve glukoze dajući mandelo-nitril koji se dalje razlaže na slobodni cijanid i benzaldehid.

Dejstvom tog enzima dolazi do oslobađanja cijanida koji deluje kao otrov u organizmu.

Prirodni izvori

Vitamin B17 je veoma zastupljen u prirodi i nalazi se u mnogim sirovim namirnicama. Najviše ga ima u košticama kajsije, sirovom orahu, pasulju, semenkama necitrusnog voća (jabuke, višnje, breskve, šljive, badem, papaja, trešnje, kruške), u proklijalim semenima, prosu, heljdi, kupinama, kelerabi, zovi.

Poremećaji

Avitaminoza

Nije uočena!

Hipervitaminoza

Simptomi trovanja laetrilom su iznenadna i teška povraćanja, bolovi praćeni nesvesticom, javlja se letargija, koma, optička atrofija, gubitak sluha, delimična paraliza donjih ekstremiteta, ataksija (gubitak mišićne koordinacije), periferna neuropatija.

Preporučene dnevne količine

Prema Ernstu T. Krebsu (koji je amigdalin/laetril prvi nazvao vitaminom) dnevno je potrebno uneti do 100 mg ovog molekula (ekvivalent od oko 7 koštica kajsija).

Po Krebsu vitamin B17 se pravilno unosi ako se jede celo voće (uključujući i semenke) ali ne treba jesti više semenki nego što bi pojeli u celom voću. Ukoliko se konzumiraju jezgra koštica kajsije ili breskve unosi se jedna koštica na svakih 10 kg telesne mase (npr. osoba od 70 kilograma bi dnevno unela do 7 jezgara koštice).

Upotreba u medicini

U medicinskoj literaturi se upotreba amigdalina/laetrila u lečenju tumora smatra »tipičnom primerom nadrilekarstva«.

Amigdalin/laetril se ne koristi u zvaničnoj medicini!

U metabolizmu amigdalina stvara se vodonik cijanid koji je veoma jak otrov. Beta-glukozidaza (jedan od enzima koji katalizuju oslobađanje cijanida iz amigdalina) je prisutna u tankom crevu, ali i u mnogim namirnicama. Oslobođeni cijanid može dovesti do nepridvidljivih posledica pa i do smrti čoveka, pre svega ako se unosi oralno.

Postoji mnogo primera u medicinskoj literaturi koji opisuju ozbiljne posledice trovanja cijanidima kod pacijenata koji su koristili amigdalin/laetril za lečenje tumora.

Neki zagovornici korišćenja laetrila u medicini trvde da se cijanid koji nastaje iz laetrila odmah detoksifikuje mitohondrijskim enzimom rodanazom u tiocijanat. Ove tvrdnje su pogrešne, pre svega zato što je i tiocijanat otrovan (iako manje od cijanida). Osim toga organizam može koristiti samo male količine ovog enzima koje su prisutne u krvi, bez obzira na njegove zalihe u bubrezima i jetri. Ujedno i količina aminokiselina cistina i cisteina, kao i drugih jedinjenja sa sumporom drastično opada pri trovanju laetrilom. Laboratorijske analize krvi pokazuju velike količine nedetoksifikovanog cijanida kod osoba otrovanih sa laetrilom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.