(riboflavin, laktoflavin)

Vitamin B₂ je prvi put izolovan iz mleka a njegovu strukturu je 1935. godine odredio Kuhn. Tada je urađena i njegova hemijska sinteza (Karrer).

Vitamin B₂ sintetišu sve biljke i mnogi mikroorganizmi, ali ne i više životinje i čovek.

Vitamin B₂, je slično kao i vitamin B₁ značajan za proizvodnju telesne energije.

Kod pacova je utvrđeno, da ovaj vitamin kao i flavini, stimuliše rast mladih pacova.

Fizičke i hemijske osobine

Vitamin B₂ spada u grupu vitamina rastvornih u vodi. Ima jasno žutu boju. Veoma je stabilan na povišenoj temperaturi, tako da na 120°C može ostati stabilan i aktivan u vremenskom periodu od pet do šest časova. U kiseloj sredini se ova stabilnost još i povećava, dok se u baznoj sredini aktivnost smanjuje. Vitamin B₂ je veoma osetljiv i na delovanje vidljive svetlosti i ukoliko joj se izlaže duži vremenski period, može doći do njegovog razlaganja.

Biološka uloga

Vitamin B₂ se usvaja u sluznici tankog creva u obliku fosfornih estara, a delimično i kao slobodan. Deponuje se u jetri, bubrezima i drugim organima. U malim količinama nalazi se i u krvi.

Vitamin B₂ je uključen u aktivnost enzima glutation reduktaze, koja učestvuje u održanju nivoa glutationa, molekula koji štiti organizam od slobodnih radikala. Ovaj vitamin ima i antioksidativnih osobina.

Utvrđeno je, da je biološka aktivnost vitamina B₂ veća u supstratima, koji sadrže žute pigmente – flavine.

Riboflavin ulazi u sastav dva važna koenzima: flavin-mono-nukleotida (FMN) i flavinadenindinukleotida (FAD).

Flavinski nukleotidi deluju kao prostetične grupe flavo-enzima ili flavoproteina. Ovi enzimi uzimaju učešće u oksidativnoj degradaciji piruvata, masnih kiselina, aminokiselina, kao i u prenosu elektrona.

Danas je poznato oko 30 flavinskih enzima, od kojih samo mali broj ima prostetičnu grupu u obliku FMN (flavin-mono-nukleotid). Neproteinski deo ostalih flavoproteida sadrži FAD (flavin-adenin-dinukleotid).

Slobodan riboflavin ne prolazi kroz placentu, ali kod žena u trudnoći estrogen indukuje stvaranje proteina, nosača za riboflavin, koji transportuje ovaj vitamin do ploda.

Uočeni su i neki pozitivni pomaci u lečenju raka jednjaka vitaminom B₂ u nekim delovima sveta.

Riboflavin je vitamin, koji se rastvara u vodi i stoga se izlučuje mokraćom, naročito kada se unosi u višku, tako da nije poznata toksičnost ovog vitamina. Ovaj vitamin se zato mora neprestano unositi u organizam.

Prirodni izvori

Vitamin B₂ sintetišu sve biljke, i mnogi mikroorganizmi, ali ne i čovek, kao ni više životinje.

Vitamina B₂ se nalazi u mnogim proizvodima biljnog (zrno pšenice, šargarepa, povrće sa zelenim lišćem, voće, cerealije, aronija), a naročito životinjskog porekla (jetra, bubrezi, jaje, meso), kao i u kvascu. Najbogatiji izvori ovog vitamina su mleko, sir i jogurt. Ukoliko se mleko nalazi u neodgovarajućoj ambalaži ili se skladišti nepravilno, može doći do gubitka vitamina B₂ usled razlaganja sunčevom svetlošću.
 

Sadržaj vitamina B₂ u nekim prehrambenim proizvodima

Namirnica	Sadržaj vitamina B2 (miligrama na 100 grama namirnice)
Pekarski kvasac	2,0
Jetra	1,6
Bubrezi	1,6
Žumance jajeta	0,5
Mozak – svinjski	0,3
Pšenično brašno	0,26
Kupus	0,25
Mleko	0,24
Goveđe meso	0,20
Spanać	0,3
Krompir	0,08
Zelena salata	0,08
Šargarepa	0,06
Paradajz	0,04

Poremećaji

Avitaminoza

Pri smanjenju sadržaja riboflavina u hrani na 0,45 miligrama dnevno, posle pet nedelja pojavljuju se predznaci bolesti, kao što su upala mrežnjace oka, oboljenje očiju (keratit), upala jezika i kože, ispucale usne i lica, ekcemi na licu i genitalijama. Svuda, gde postoji nedostatak ovog vitamina sigurno postoji nedostatak i ostalih vitamina grupe B.

Najčešći uzrok nedostatka ovog vitamina je neuravnotežena i nepravilna ishrana. Međutim, često se, kao i kod vitamina B₁ nedostak ovog vitamina javlja kod osoba, koje konzumiraju veće količine čaja, kafe i alkohola.

Nedostatak vitamina B₂ (B₂ – avitaminoza) uzrokuje smanjenje tkivnog disanja, što dovodi do zadržavanja rasta i brze razgradnje raznih proteina.

Pokazano je, da novorođenčad sa hiperbilirubinemijom, lečena fototerapijom, zbog osetljivosti riboflavina prema svetlosti, imaju simptome deficita riboflavina čak i onda kada je isti davan u dovoljnim količinama. To je zbog toga što se ovaj vitamin razgradi pod dejstvom svetlosti.

Hipervitaminoza

Nisu zabeleženi slučajevi preteranog unosa vitamina B₂ zato što se sav višak ovog vitamina veoma brzo izlučuje iz organizma putem mokraće.

Preporučene dnevne količine

Dnevna potreba u riboflavinu je oko 1,7 miligrama. Pri teškom fizičkom radu, kod sportista, u trudnoći, i u nekim drugim uslovima, vezanim za pojačan metabolizam potreba za ovim vitaminom se povećava i do 2,5 miligrama dnevno.

Potreba za ovim vitaminom se povećava i pri upotrebi veće količine masti (lipida).

Smanjenje količine vitamina u hrani od 1,0 do 0,8 mg dnevno ugrožava organizam dovodeći do hipovitaminoze.

Upotreba u medicini

Pošto se nedostatak vitamina B₂ i nedostatak gvožđa često javljaju zajedno, a pretpostavlja se da ovaj vitamin povećava resorpciju gvožda, onda se njegovim dodatkom u ishrani smanjuje mogućnost pojave anemije. Ovo još nije u dovoljnoj meri pokazano, ali se pretpostavlja da će istraživanja, pokazati pozitivne pomake u lečenju anemije vitaminom B₂.