(holekalciferol, ergokalciferol, antirahitični, sunčani vitamin)

Iako je svojevremeno vitamin D smatran vitaminom u pravom smislu reči, vitamin D₃ (holekalciferol) se danas smatra hormonom koji je tesno povezan sa regulacijom kalcijuma i fosfora.

Svoj naziv je ovaj vitamin dobio početkom 20. godina prošlog veka, označavajući aktivnu komponentu koja se nalazi u jetri bakalara, a koja može da spreči rahitis, bolest koja je karakteristična po poremećaju u okoštavanju, poremećaju usvajanja kalcijuma, opštoj slabosti organizma i deformaciji kostiju.

Vitamin D može biti proizveden u koži, ukoliko je ova izložena, u određenoj meri, ultraljubičastom zračenju.

Vitamin D je neophodan sastojak hrane jedino kod ljudi koji nisu izloženi sunčevoj svetlosti, čime se zadovoljavaju klasični kriterijumi za status vitamina.

Pod nazivom vitamin D se podrazumeva grupa od više sličnih molekula (derivata sterola) biljnog i životinjskog porekla, koja se odlikuje antirahitičnim dejstvom.

Fizičke i hemijske osobine

Oblici vitamina D, koji se pojavljuju u prirodi su ergokalciferol (vitamin D₂) i holekalciferol (vitamin D₃).

Ovi vitamini su relativno stabilni na visokim temperaturama, ali se brzo razgrađuju pod dejstvom oksidacionih sredstava i mineralnih kiselina.

Biološka uloga

Najrasprostranjeniji oblik ovog vitamina je vitamin D₃ ili holekalciferol. On se obično stvara u koži čoveka i životinja pod dejstvom sunčeve radijacije ili ultraljubičastog zračenja. Kod biljaka se vitamini D stvaraju od provitamina ergosterola. Ozračivanje ergosterola dovodi do stvaranja ergokalciferola (vitamin D₂), dok se kod životinja ozračivanjem kože stvara holekalciferol (vitamin D₃) iz prekursora 7-dehidroholesterola.

Ergokalciferol i holekalciferol imaju jednaku biološku vrednost vitamina D.

Vitamini D₂ i D₃ se apsorbuju iz hrane u tankom crevu. Vezani za specifičan protein oni se transportuju do jetre.

Utvrđeno je, da vitamin D omogućava usvajanje kalcijuma i fosfora u tankom crevu. Vitamin D pojačava ponovo usvajanje fosfora u bubrezima. On pojačava zadržavanje kalcijuma u koštanom tkivu. Utvrđeno je, da se kod životinja, koje hranom unose nedovoljnu količinu kalcijuma ili malo fosfora, rahitis razvija brže.

Kao i kod nekih drugih vitamina, 1985. godine je pokazano, da bi vitamin D mogao imati zaštitnu ulogu od raznih tumora (pre svega tumor debelog creva i tumor dojke). Nije naime još utvrđeno, da li tu zaštitnu ulogu ima usvajanje kalcijuma ili sam vitamin D. Eksperimentalno je utvđeno, da aktivna forma vitamina D inhibira metastaze ćelija tumora debelog creva čoveka. Pretpostavlja se, da ovaj vitamin ima određenog pozitivnog dejstva i kod retinoblastoma i humane leukemije.

Vitamin D povećava i imunitet organizma. Pre više desetina godina (pre ere antibiotika) oboleli od tuberkuloze mogli su olakšati svoje teškoce odlaskom u sanatorijume u planinama, gde su bili izlagani svežem vazduhu, sunčevoj svetlosti i dobroj hrani. Kasnije je pretpostavljeno, da je verovatno vitamin D uticao na poboljšanje stanja obolelih od tuberkuloze. Postoji više grupa istraživača, koji objašnjavaju na koji način vitamin D pomaže u lečenju tuberkuloze. Najbrojniji među njima tvrde, da aktivna forma vitamina D stimuliše humane makrofage (ćelije koje se nalaze u krvi i služe za „uklanjanje“ stranih i uginulih ćelija iz krvi). Na taj način makrofagi usporavaju ili potpuno onemogućavaju umnožavanje bakterija koje izazivaju bolest. U ovom slučaju vitamin D je imunomodulator.

Prirodni izvori

Veoma malo ima prirodnih izvora vitamina D. Tu pre svega spadaju „masne“ ribe, riblje ulje, jetra i žumance jajeta.

Vitamin D₂ se često dodaje hrani kao dodatak.

Prirodna hrana sadrži uglavnom malo vitamina D. Gotov vitamin D u ishrani dolazi uglavnom iz ribljeg ulja ili ozračenih prirodnih izvora. Preparati vitamina D u komercijalnoj praksi su proizvodi u kojima je ozračen ergosterol (prekurskor vitamina D) iz kvasca.

Sadržaj vitamina D u nekim prehrambenim proizvodima

Namirnica	Sadržaj vitamina D (mikrograma na 100 grama namirnice)
Ulje jetrino skunbrije	150 000
Jetra bakalara	5 000 – 10 000
Jaje – žumance (kokošje)	8,0
Lucerka – suva	5,44
Sir – masni	2,5 – 5,0
Pečurke – bele	2,0 – 6,3
Šampinjoni	2,0 – 6,3
Jetra – goveđa	2,5
Jaje – celo (kokošje)	1,3 – 5
Jetra – jagnjeća	1,34
Maslac	1,34
Jetra – teleća	0,53
Mleko – kravlje	0,1

Poremećaji

Avitaminoza

Treba napomenuti, da ukoliko je čovek izložen dovoljnoj količini sunčevih zraka ne dolazi do avitaminoze, jer se pravi vitamin D₃ nalazi u organizmu čoveka.

Pri nedostatku vitamina D može doći do bolesti, poznate pod imenom rahitis. Tada dolazi do poremećaja metabolizma kalcijuma i fosfora u procesu građenja kostiju, što dovodi do smanjenja ovih elemenata, kao i relativnog povećanja količine organske supstance. Usled tih promena smanjuje se čvrstina kostiju, dolazi do njihovog razmekšavanja, narušava se čvrstina mišića i mišićnog tkiva.

Rahitis je bolest kostiju u razvoju, koja uzrokuje krive noge i kokošja prsa. Ovo se često sreće u predelima sa dugim zimama, gde su deca malo izložena suncu. Utvđeno je, da uzimanje ribljeg ulja može sprečiti simptome rahitisa.

Apsorpcija vitamina D, kao i svih vitamina rastvornih u mastima vezana je za metabolizam i apsorpciju masti. Zbog toga, pri narušavanju izdvajanja žuči i funkcije pankreasa, vitaminska aktivnost slabi.

Glavne biohemijske nenormalnosti pri deficitu vitamina D su hipokalciemija i hipofosfatemija.

Vitamin D deficitna stanja su bila česta za vreme industrijske revolucije u Engleskoj, kada su zagađenost vazduha i urbana sredina sprečavali adekvatno izlaganje dece sunčevoj svetlosti, a dodavanje vitamina namirnicama nije postojalo.

U današnje vreme, pre svega u razvijenom delu sveta, rahitis je relativno redak kod dece, obzirom da se u hranu često dodaje vitamin D (pre svega u mleku). Međutim, i u tim zemljama se javljaju poremećaji deficita vitamina D, pre svega kod starijih osoba zbog njihove slabije izloženosti suncu. Stariji ljudi obično ređe unose hranu u koju se dodaje vitamin D (kao što je mleko), a neretko koriste i lekove (za kontrolu nivoa holesterola i protiv dijareje), koji reaguju sa ovim vitaminom i time ga čine neaktivnim. Druga rizična grupa su alkoholičari, zatim ljudi koji ne piju mleko, oni koji se nedovoljno izlažu sunčevoj svetlosti, ljudi koji imaju problema sa usvajanjem vitamina D i ljudi koji žive u regionima gde ima nedovoljno sunčeve svetlosti.

Hipervitaminoza

Pri upotrebi većih doza vitamina D može doći do intoksifikacije (trovanja) ovim vitaminom. Tom prilikom dolazi do hiperkalcijemije (visok nivo kalcijuma u krvi), što se ogleda u stvaranju mekih kostiju. Simptomi hiperkalcijemije su anoreksija (gubitak apetita), mučnina, povraćanje, tvrda stolica, dijareja, umor, pospanost, žeđ, bolovi u očima, svrab kože, nagon za mokrenjem, taloženje kalcijuma po zidovima krvnih sudova, jetri, plućima, bubrezima i želucu. Ukoliko ovaj višak vitamina D potraje duže u organizmu nastaju visok krvni pritisak, poremećaj bubrega i koma.

Kod dece može doći do prevremenog okoštavanja i skraćivanja rasta.

Preporučene dnevne količine

Za odraslog čoveka, dnevno je potrebno oko 400 IJ (internacionalnih jedinica) ovog vitamina. Zbog negativnih posledica, koje mogu nastati usled prevelikog unosa ovog vitamina preporučuje se konsultovanje lekara pre unošenja vitamina D u količinama većim od preporučenih.

Upotreba u medicini

Vitamin D se dosta uspešno koristi u tretmanima psorjiaze, poremećaja kože, koje je uzrokovano preteranom aktivnošću ćelija kože. To dovodi do pojave crvenila, perutanja po određenim delovima tela i slično.

Ovaj vitamin se koristi i u tretiranju osteoporoze (atrofije kostiju zbog smanjene količine organskog matriksa). Od ranije je poznato, da se osteoporoza, koja se javlja kod žena nakon menopauze, tretira estrogenom, kalcijumom i hormonom progesteronom. Mogu se koristiti i fluoridi, magnezijum, bor i vitamin K. Međutim postoje pretpostavke da i vitamin D može imati određenu ulogu u lečenju osteoporoze (izuzev osteoporoze, koja nastaje usled dejstva steroida – kortizona).

Pokazano je da vitamin D podstiče umnožavanje ćelija imunog sistema i stvaranje jedine antimikrobne supstance koju sintetiše ljudski organizam pod nazivom katelicidin. Ova supstanca sprečava razmnožavanje mnogih vrsta bakterija, kao i nekih virusa i gljivica.

Regulacijom krvnog pritiska, povećanjem snage srčanog mišića i povećanim stvaranjem insulina, vitamin D učestvuje u prevenciji bolesti srca i dijabetesa.

Istraživanja ukazuju da se kod dece sa hroničnim bolestima kao što su astma, dijatebes tip 1, bolesti bubrega ili kod dece koja uzimaju lekove protiv epilepsije, nalazi snižen nivo vitamina D u krvi.

Uzimanje preparata vitamina D, pored uloge u sprečavanju nastanka rahitisa kod dece i osteomalacije kod odraslih, ima važnu ulogu u prevenciji kadiovaskularnih, autoimunih i malignih bolesti.