(lipoinska kiselina)
Vitamin N (ili lipoinska kiselina) dokazana je 1951. godine, kao faktor rasta kvasca, niza drugih mikroorganizama i protozoa. Postepeno su pokazana i druga njena svojstva pa se još od tog perioda koristi kao dodatak hrani i u kliničkoj praksi.
Fizičke i hemijske osobine
Lipoinska kiselina (poznata i kao α-lipoinska kiseline je organosumporno jedinjenje koje potiče od oktanske kiseline.
Lipoinska kiselina ima u svojoj strukturi dva atoma sumpora spojena disulfidnom vezom.
Rastvorna je u etanolu, a njene natrijumove soli u vodi.
Vitamin N je jako redukciono sredstvo i smanjuje potrebu za vitaminima E i C, najverovatnije zato što sprečava njihovu oksidaciju.
Biološka uloga
Prekursor lipoinske kiseline, oktanska kiselina se stvara u toku metabolizma lipida u formi oktanoil-acil nosećeg proteina.
Jedna od najproučavanijih uloga lipoinske kiseline je njena uloga kao kofaktora kompleksa piruvat dehidrogenaze, ali je lipoinska kiselina kofaktor i kod drugih enzimskih kompleksa (α-keto-glutaratni kompleks i drugi).
Nalazi se u mnogim biljnim i životinjskim organizmima u obliku ε-lipolizina (vezanog za protein). To je koeznim multienzimskih kompleksa, kao što su piruvatdehidrogenaza, ketoglutarat dehidrogenaza i druge, koje vrše oksidativnu dekarboksilaciju α-ketokiselina i građenje acil- derivata.
Vitamin N učestvuje u tiodisulfidnim transformacijama različitih proteina, oksidativnoj fosforilaciji, u prelaženju arahidonske kiseline u prostaglandin H i u mnogim drugim reakcijama.
Prirodni izvori
Lipoinska kiselina se nalazi u gotovo svim vrstama namirnica, ali je nešto više ima u bubrezima, jetri, spanaću, brokolima i kvascu. U prirodi se lipoinska kiselina nalazi uvek kovalentno vezana i stoga nije lako usvojiva, a i njene količine su niske.
Poremećaji
Avitaminoza
Manjak lipoinske kiseline u organizmu može uzrokovati prehlade, slabljenje memorije, konfuziju, povećava se rizik od oboljenja kancera, i Parkinsonove bolesti, a kod žena u trudnoći i od defekata kod novorođenčeta.
Hipervitaminoza
Lipoinska kiselina se uglavnom dobro toleriše, ali kod osetljivijih osoba (samo ukoliko se lipoinska kiselina unosi u količinama od preko 1200 mg na dan) može doći do reakcija na koži, mučnine i povraćanja.
Preporučene dnevne količine
Preporučene dnevne količe za vitamin N još nisu određene, ali neki autori preporučuju količine od 50 do 500 miligrama na dan, a u terapeutske svrhe do 1200 miligrama dnevno.
Upotreba u medicini
Vitamin N nalazi veliku primenu u medicini za lečenje, olakšavanje tegoba i prevenciju:
- normalizaciju lipidnog metabolizma,
- lečenje nekih bolesti jetre (kao što su ciroza, bolesti Botkina),
- šećerna bolest,
- olakšavanje posledica hemodijalize,
- arteroskleroza (suženja arterija),
- kardiovaskularne bolesti,
- zaceljivanje rana,
- trovanja,
- smanjenje telesne mase,
- pedijatriji,
- antioksidativna svojstva,
- višak gvožđa u organizmu,
- Prevencija ili usporavanje progresije Alchajmerove bolesti,
- erektilne disfunkcije,
- migrene,
- Multipl skleroza