Vitamin N

(lipoinska kiselina)

Vitamin N (ili lipoinska kiselina) dokazana je 1951. godine, kao faktor rasta kvasca, niza drugih mikroorganizama i protozoa. Postepeno su pokazana i druga njena svojstva pa se još od tog perioda koristi kao dodatak hrani i u kliničkoj praksi.

Fizičke i hemijske osobine

Lipoinska kiselina (poznata i kao α-lipoinska kiseline je organosumporno jedinjenje koje potiče od oktanske kiseline.

Lipoinska kiselina ima u svojoj strukturi dva atoma sumpora spojena disulfidnom vezom.

Rastvorna je u etanolu, a njene natrijumove soli u vodi.

Vitamin N je jako redukciono sredstvo i smanjuje potrebu za vitaminima E i C, najverovatnije zato što sprečava njihovu oksidaciju.

Lipoinska kiselina

Biološka uloga

Prekursor lipoinske kiseline, oktanska kiselina se stvara u toku metabolizma lipida u formi oktanoil-acil nosećeg proteina.

Jedna od najproučavanijih uloga lipoinske kiseline je njena uloga kao kofaktora kompleksa piruvat dehidrogenaze, ali je lipoinska kiselina kofaktor i kod drugih enzimskih kompleksa (α-keto-glutaratni kompleks i drugi).

Nalazi se u mnogim biljnim i životinjskim organizmima u obliku ε-lipolizina (vezanog za protein). To je koeznim multienzimskih kompleksa, kao što su piruvatdehidrogenaza, ketoglutarat dehidrogenaza i druge, koje vrše oksidativnu dekarboksilaciju α-ketokiselina i građenje acil- derivata.

Vitamin N učestvuje u tiodisulfidnim transformacijama različitih proteina, oksidativnoj fosforilaciji, u prelaženju arahidonske kiseline u prostaglandin H i u mnogim drugim reakcijama.

Prirodni izvori

Lipoinska kiselina se nalazi u gotovo svim vrstama namirnica, ali je nešto više ima u bubrezima, jetri, spanaću, brokolima i kvascu. U prirodi se lipoinska kiselina nalazi uvek kovalentno vezana i stoga nije lako usvojiva, a i njene količine su niske.

Poremećaji

Avitaminoza

Manjak lipoinske kiseline u organizmu može uzrokovati prehlade, slabljenje memorije, konfuziju, povećava se rizik od oboljenja kancera, i Parkinsonove bolesti, a kod žena u trudnoći i od defekata kod novorođenčeta.

Hipervitaminoza

Lipoinska kiselina se uglavnom dobro toleriše, ali kod osetljivijih osoba (samo ukoliko se lipoinska kiselina unosi u količinama od preko 1200 mg na dan) može doći do reakcija na koži, mučnine i povraćanja.

Preporučene dnevne količine

Preporučene dnevne količe za vitamin N još nisu određene, ali neki autori preporučuju količine od 50 do 500 miligrama na dan, a u terapeutske svrhe do 1200 miligrama dnevno.

Upotreba u medicini

Vitamin N nalazi veliku primenu u medicini za lečenje, olakšavanje tegoba i prevenciju:

  • normalizaciju lipidnog metabolizma,
  • lečenje nekih bolesti jetre (kao što su ciroza, bolesti Botkina),
  • šećerna bolest,
  • olakšavanje posledica hemodijalize,
  • arteroskleroza (suženja arterija),
  • kardiovaskularne bolesti,
  • zaceljivanje rana,
  • trovanja,
  • smanjenje telesne mase,
  • pedijatriji,
  • antioksidativna svojstva,
  • višak gvožđa u organizmu,
  • Prevencija ili usporavanje progresije Alchajmerove bolesti,
  • erektilne disfunkcije,
  • migrene,
  • Multipl skleroza

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.